Послодавци траже смањење пореза и владиних намета

У њиховом захтјеву наведено је и да Закон о раду треба прилагодити тржишним условима. Гдје је у свему томе радник и радничка права, питају из Синдикара Републике Српске.

Као најбитнију мјеру у приједлогу економских реформи упућених Влади, послодавци наводе смањење парафискалних намета. Ови намети, кажу, највише коче развој привреде у Српској, па су због тога задужили Владу да се позабави овим питањем.

У претходном периоду смањене су или у потпуности укинуте одређене таксе, па су тако послодавци на годишњем нивоу уштедили 30 милиона марака.

„Смањење парафискалних намета је кључна мјера коју ми очекујемо и током ове године, а и у наредној години да коначно смањимо тај ниво парафискалних оптерећења значајно. С друге стране фискална растерећења чекају сет мјера која су везана за Федерацију Босне и Херцеговине. У сваком случају оно што је исто тако захтјев пословне заједнице је да идемо у правцу формирања министарства економије и у стратешком смислу да дођемо у позицију да имамо стратегију развоја Републике Српске“, каже директор Уније удружења послодаваца Републике Српске Саша Аћић.

Осим ових мјера, послодавци предлажу да се укину подршке запошљавања, које, како је наведено, нису ефикасне. Као мјеру економске реформе наведено је и смањење права по основу незапосленог лица, али и прилагођавање Закона о раду тржишним потребама.

„Укидање свих програма подршке запошљавања за које се не може доказати ефикасност утрошка јавних средстава и одрживост радних мјеста. У циљу смањења атрактивности статуса незапосленог лица, потребно је извршити измјене свих прописа који регулишу ову област и смањити ниво права која се остварују по основу статуса незапосленог лица“, наведено је у документу Приједлози и препоруке Уније послодаваца за програм економских реформи Српске од 2023. до 2025. године, који је у посједу портала Цапитал.

Из Савеза синдиката истакли да порџавају приједлог смањења или укидања парафискалних намета, али да уштеде добијене на тај начин, треба да се прелију на износ плате радницима, што до сад, како тврде, није био случај. Додају да послодавци нису ти који треба да одређују подстицаје за запошљавање али и права радника по прекиду радног односа.

„Када је у питању њихов захтјев за смањење права радника мислећи на новчану накнаду на Заводу за запошљавање, када радници остану без посла, не својом кривицом, него добију отказ од стране послодавца, по питању технолошког, економског вишка или престанка рада на одређено вријеме, такође могу да одговорим врло јавно да је то ствар радника Републике Српске и Свеза синдиката који представља радника у Економско – социјалном савјету и у преговорима са Владом, јер радници који добију отказ од стране полодаваца морају имати новчану накнаду да би могли да преживе док не добију нови рад“, истиће потпредсједник Савеза синдиката Републике Српске за привреду Данко Ружичић.

У Синдиката истичу да су управо послодавци ти који су о почетка пандемије до данас, подијелили отказе по основу престанка уговора о раду за око 26 хиљада радника. Према томе, како кажу у Синдикату, послодавци нису адреса за одлучивање о накнади радника који је остао без посла, као ни о порезима и доприносима, о којима треба да одлучује сам радник.

(БН)