Незав. кандидат: Дописивали су ми гласове Тривићеве

Да је Босна и Херцеговина земља апсурда, показују примјери појединих кандидата који су, иако потпуно непознати широј јавности, у одређеним мјестима и побјеђивали.

Управо то се десило у случају Славка Драгичевића из Добоја који је у насељу Моско код Требиња имао највише гласова. Драгичевић након свега признаје да су му гласови дописивани, али не током изборне ноћи, већ на контролном бројању.

"Ја бих радо отишао у Херцеговину што се секирају и размишљају откуд Славку грешке. Моји гласови нису рођени ни у Мостару, ни у том Моску.“ 16:43 16:58 „Ови гласови су дати мени у Зетри, тамо је скијалиште, тамо су Олимпијске игре. Испочетка су неком Зорану Калинићу писали гласове госпође Тривић, пошто је он изнад ње на листи. Кад су њега измирили, онда су се сјетили мене, пошто сам ја трећи, а Тривићка четврта, Калинић пети", каже Славко Драгичевић, независни кандидат за предсједника РС. 

Славко Драгичевић је и оснивач СНСД – а у Добоју и својевремено предсједник Општинског одбора СНСД Добој, а ово му нији прву пут да се пријављује као независни кандидат за предсједника РС. Његово име је било на гласачком листићу и 2018. године.

Драгичевић је био кандидат и за члана Предсједништва БиХ испред Уније социјалдемократа Босне и Херцеговине.

„Мене знају питати, ово сад што радим, какве гласове очекујеш. Не очекујем ја гласове, ово је за мене анкетирање грађана.“ , поручује Драгичевић.

Занимљиво је да је Драгичевић постао познатији у јавности тек након избора, а не обрнуто, и то због очигледне злоупотребе гласова. Слично је било и са Зораном Калинићем, такође независним кандидатом.

Они који прате изборни процес поручују да је јасно о чему се ради када су у питању фантомски кандидати, али и странке.

"То је једна представа за јавност. Само изигравање изборног система у БиХ. Може се претпоставити да је намјера такве врсте кандидовања само мјесто у бирачком одбору да би се касније могле радити одређене малверзације. У којој мјери се то дешава, јако тешко је доказиво. Потребно је да се укључе врхунски адвокати и доставити доказни материјали који би се могли употријебити на суду", каже новинар Елвир Падаловић.

Очигледно се пракса пријављивања независних кандидата показала корисном за поједине странке, с обзиром на то да је и 2018. године, приликом одржавања општих избора, за предсједника Републике Српске било чак 37 кандидата, од тога чак 21 независни кандидат.

"Користи имају свакако ти кандидати, директно или индиректно, не можемо са сигурношћу знати, али можемо претпоставити, да ли су у питању финансијске надокнаде или одређена мјеста, позиције у одборима и институцијама. Свакако да Закон искориштавају и велике политичке партије ради чланова у бирачким одборима. Сви ту имају корист, а штета иде на страну демократије и грађана РС и Босне и Херцеговине", поручује комуниколог Младен Бубоњић.

Представници опозиције су недавно поднијели кривичну пријаву Тужилаштву БиХ, између осталих, и против независних кандидата за предсједника РС који су потпуно непознати јавности, због кривичног дјела изборна крађа. У самој пријави се наводи да се ради о фиктивним политичким субјектима.

(БН)