Промјене које у Хрватској данас ступају на снагу

Хрватска је ушла у Шенген, што ће олакшати путовања, те у еврозону - што вам на кратке стазе неће битно промијенити финанцијску крвну слику, али би дугорочно и од увођења евра могли имати изравне користи.

Надаље, данас је на снагу ступила и цијела сила нових закона и прописа. Радници који примају законски најмању могућу плату, убудуће ће зарађивати мрвицу боље.

Износ минималне плате подигнут је на 700 евра бруто, односно 560 евра нето. Тиме ће минимална плата износити 51,32 одсто просјечне бруто плате. Минималац прима око 35 хиљада радника, а дизање његова износа осјетиће још 70 хиљада радника чија је плата у 2022. години била виша од минималне, али мања од 700 евра бруто. Од 2016. до данас бруто минимална плата нарасла је за 69 одсто.

У поноћ су на снагу ступиле и измјене и допуне Закона о раду којима се, међу осталим, одређује да се с радником могу склопити само три узастопна уговора на одређено у року три године, како би се спријечила злоупотреба тог несигурног модела запошљавања, док се услови за рад од куће и рад на даљину детаљније уређују.

За стотине хиљада радника нови Закон о раду доноси још једну врло важну новост. Сви који раде недјељом мораће бити плаћени барем 50 одсто више него нормалним радним даном. Досад је законом било дефинисано само да морају бити плаћени више, али не и колико, па се могло догодити да за рад недјељом буду плаћени и само једну куну више. А за само 30 дана уводи се и нерадна недјеља у сектору трговину. Трговци ће моћи радити само 16 недјеља у години (и то по свом властитом избору), док ће остале недјеље морати бити нерадне. Додуше, у нови Закон о трговини поново су уведене бројни изузеци, па ће тако недјељом и даље моћи радити трговине у склопу бензинских пумпи, аутобуских и жељезничких станица, ОПГ-ова, тржница, пекаре, киосци...

У поноћ је на снагу ступила и нова регулација породичних пензија према којима преживјели, уз своју пензију, може наслиједити и 27 одсто пензије преминулог супружника. Уједно за десет одсто расту све породичне пензије.

На снагу је ступила и примјена Владине одлуке о (су)финансирању барем једног бесплатног оброка дневно за сваког ученика у основним школама, тачније за њих 311 хиљада. Држава овиме издваја десет куна дневно по ученику, односно 550 милиона куна на годишњем нивоу. Процјена је да у Хрватској чак 80 хиљада дјеце живи у ризику од сиромаштва, стога се надамо да ће политика увођења бесплатних оброка у школама проћи релативно глатко.

Рецимо још једном да евро постаје службена валута у Хрватској, а да куна одлази у историју. Првих 14 дана у земљи ће се моћи плаћати и евром и кунама, а трговци ће кусур морати враћати у еврима. Након тог прелазног периода, валута плаћања биће искључиво евро, док ће се двојно исказивање цијена наставити све до краја године.

На концу, Хрватска је постала дио шенгенске зоне, што значи да су укинуте копнене и морске граничне контроле са Словенијом, Мађарском и Италијом, а граница с Босном и Херцеговином постала је у пуном смислу те ријечи вањска граница Европске уније, истиче Јутарњи.хр

Без граничних контрола од данас гражани Хрватске могу путовати од Дубровника до Осла или од Илока све до Лисабона и натраг.

(Независне/Јутарњи.хр / Фото: Хина)