Нема казни за нелегалну експлотацију шљунка у Српској

Ријека Дрина – природна граница између Босне и Херцеговине и Србије. Идеално мјесто за лов у мутном, односно илегално ископавање шљунка. Обала испод Павловића моста катастарски припада општини Богатић у Србији, а уносан посао од кога само појединци имају корист наноси несагледиву штету. Обалом Дрине од Павловића моста према селу Попови у Бијељини на сваких 100 метара налазе се шљункаре.

Не можете прићи ни шетати низ обалу Дрине, такође нема ни одмаралишта. Викендице поред пута већином су на продају.

За заштиту ријека од шљункарења годинама се  залаже Удружење “Еко – пут” из Бијељине

“Нико нема користи од илегалне експлоатације осим неколико појединаца који ваде нелегално шљунак и продају га нелегално они једини имају корист, а природа има највише штете, јер имамо уништен биодиверзитет.”, каже за БН Сњежана Јагодић Вујић, предсједник поменутог удружења.

Из Инспектората Српске су нам потврдили да су у јулу 2022. године спровели акцију контроле непрописне експлоатације шљунка на лијевој обали Дрине низводно од Павловића моста. Док су нас из Окружног јавног Тужилаштва из Бијељине информисали да су поступили по једној пријави против лица В. М. због постојања основа сумње да је извршио кривично дјело у вези са непрописном експлоатацијом шљунка.

“Камиони са шљунком пролазе несметано без икакве контроле, а шљунак се експлоатише на подручјима гдје је познато да нема концесионих уговора. То је подручје Каракаја, Челопека.”, наводи за БН  Душан Аћимовић, представник групе грађана “Стоп нелегалним шљункарама на Дрини”.

Док предсједник Центра за хуману политику Момир Дејановић истиче да је штета од шљункарења огромна. “Она је само буџетска штета преко 100 милиона КМ, даље штета по основу угрожености насеља од поплава због ове експлоатације шљунка је повећана и трећа штета је девастација корита и пољопривредног земљишта.”

Шљунакрење је активно и на подручју гарда Добоја. Ријека Босна је на неким дијеловима непрепознатљива. За еколошку катастрофу у Осјечанима подгнуте су и кривичне пријаве. Воде Српске од фебруара прошле године могу без јавних позива да дају локације за вађење материјала.

“Резултат тога је да је једно предузеће из Модриче добило на чак 7 локалитета да вади до 2025. године и оно ће извадити 1,7 милиона кубних метара материјала 03.11 по цијени 1,55 што је заиста минимално.”, објашњава Љубинко Ђурић, координатор ЦЦИ.

Разлог сваког кршења закона је увјерење да нећете бити адекватно кажњени. Тако је и у случају илегалне експлоатације шљунка. Док владавина права у Босни и Херцеговини не буде на задовољавајућем ниову, наши саговорници сматрају, да ће се до тада и шљункарење, а са њим уништванаје ријека и природних добара наставити.

(БН Фото/Архива)