Питање Трговске горе национално политичко питање

Михајилица каже да је на његову иницијативу одржана тематска сједница Одбора за заштиту животне средине Народне скупштине Републике Српске, а да наредни корак треба да буде да се ово питање уврсти на прву наредну сједницу НСРС. 

- Подсјећам да је НСРС о овоме задњи пут расправљала 2015. године. Немамо право да пропустимо нити један дан, не смијемо губити вријеме, јер само нечињење домаћих институција може ово питање ријешити у корист Хрватске.

Нажалост, због недовољног дјеловања дошли смо до тога да је Хрватској остало само да заврши Студију о утицају на животну средину и грађевинску дозволу, али теза да је све изгубљено је опасна. На нашој страни су још увијек све међународне конвенције, а наше институције нису урадиле све што су могле и требале у складу са ЕСПО и Архушком конвенцијом.

Тражићемо да се НСРС јасно одреди по овом питању, а да се декларативне изјаве највиших представника власти на нивоу БиХ се претворе у конкретне политичке и дипломатске активности на највишем нивоу – каже Михајилица. 

Истиче да поздравља активности појединих министарстава, правног и експертског тима за Трговску гору, али да Предсједништво БиХ, као колективни орган задужен за вођење спољне политике, мора много конкретније дјеловати. 

- Предсједништво БиХ за почетак, званично и хитно на сједници треба јасно да се одреди по овом питању и упути Хрватској дипломатску ноту путем МИП са јасним ставом БиХ у вези са Трговском гором.

Није довољно само да се дају политичке изјаве и сваљује кривица ко је шта радио до сада, треба дјеловати институционално, снажно и хитно, обавијестити Европски парлмент, све релевантне међународне адресе, укључујући и Зелене у Европи, који су међу најјачим политичким групацијама, односно наставити правну, дипломатску и експертску борбу која је у претходном мандату била прекинута у великој мјери – рекао је Михајилица.
 
Подсјетио је да је Предсједништво БиХ задњи пут у марту 2019. године донијело декларативне закључке, али да су они остали мртво слово на папиру. 

- Постављам питање да ли је у складу са закључцима са сједнице из марта 2019. године тадашњи српски члан Предсједништва Милорад Додик упутио писмопредсједнику и премијеру Хрватске, Зорану Милановићу и Андреју Пленковићу.

Ако јесте, очекујем да то писмо буде јавно објављено. Такође, у складу са начелима транспарентности, очекујем и објављивање одговора са примједбама на Студију утицаја на животну средину које је Министарство за спољну трговину и економске односе БиХ упутило хрватској страни – каже Михајилица. 

Он истиче да је тешко говорити о добросусједским односима, када постоје отворена питања која имају велику тежину. 

- Ако се засади шљива на међи без пристанка другог, то већ нису добросусједски односи, а да не говорим о томе какви су односи када Хрватска има намјеру да нам надомак простора на којем живи 250.000 људи изгради одлагалиште нуклеарног и радиоактивног отпада. Поред тога, имамо отворено питање и граничног прелаза на ријеци Уни, од Ивањске до Козарске Дубице, које такође треба ријешити.

То морају урадити они који су Хрватску третирали и третирају као стратешке политичке партнери, а који чине коалицију на нивоу БиХ. Блискост између Додика, Цвијановићеве, Милановића и Пленковића је видљива, што се може видјети на примјеру срамотног скандала који је приредио хрватски предсједник у Дервенти, а и многим прије.

Понављам, питање Трговске горе је витални национални интерес и може се ријешити радом и вољом да се нешто учини, јер су сви правни аргументи и међународне конвенције на нашој страни – закључује Михајилица. 

(БН)