Трансплантација нема већ три године, пацијенти углавном иду у Бјелорусију

Пандемија је зауставила процес трансплантације органа у Републици Српској, а посљедња је урађена прије три године. Док чекају да се ствари покрену с мртве тачке, пацијенти којима је трансплантација неопходна одлазе у иностранство, а највећи број њих у Бјелорусију.

„Мислим да је трансплантирано шест пацијената од почетка ове године у Минску. То није мало, с обзиром на то да је на дијализи углавном старија популација. Имате људе који имају доноре и они иду у Истанбул, у Турску“, прича Александар Радун, предсједник удружења дијализираних и трансплантираних бубрежних болесника Републике Српске.

Радун истиче да је велики проблем то што се у Српској не раде кадаверичне трансплантације, односно пресађивање органа с преминуле на живу особу. У Универзитетском клиничком центру су нам потврдили да раде само живодонорске трансплантације:

"Трансплантације се не изводе код животно угрожених пацијената већ код оних који су стабилног здравственог стања и испуњавају одређене критеријуме за трансплантацију. Мали број трансплантација се врши због комплексности припреме пацијента за трансплантацију, те неопходног мултидисциплинарног приступа у лијечењу, као и координације бројних грана медицине које су укључене у сам процес трансплантације." 

Оно што је добро јесте да Фонд здравственог осигурања Републике Српске у потпуности сноси трошкове трансплантације.

"То је олакшало људима да се спасе дијализе. Дијализа је лоша ствар. То је генерално смрт. То бесконачно дуго траје, годинама”, истиче Радун.

У УКЦ-у кажу да су за десет година успјешно урадили 33 трансплантације бубрега. Из Удружења које представља пацијенте обољеле од бубрежних болести поручују да би увођење кадаверичне трансплантације многима спасило живот.

(Федерална) Фото: БН