"Кобасице и шунка постали луксуз, не мислимо на воће"

И док је у марту на нивоу Европске уније забиљежен пораст цијена од 19,6 посто у Мађарској је он у односу с истимпериодом прошле године с 45 посто био више него двоструко виши. Чак и много виши од поскупљења у Словачкој, чланици ЕУ-а с другом по реду највишом стопом пораста цијена намирница од 29 посто.

Грађани Мађарске су се потпуно преоријентисали кад је у питању набава намирница, а то осјете и трговци.

"Људи јако добро размисле прије него што ће нешто купити. Ми смо дошли до тачке гдје кобасице и шунка постају готово луксузна роба", каже Сзилвиа Букта која на тржници држи штанд с месом и сухомеснатим производима.

Цијене неких намирница су се у посљедњих годину дана у Мађарској готово удвостручиле. Неке основне животне намирнице попут јаја, млијека, маслаца и хљеба су поскупјеле 72 до 80 посто. И све то уз просјечну нето мјесечну плату од 820 евра.

Међутим, зашто је храна баш у Мађарској поскупјела у толикој мјери?

Петер Вировацз, главни економист ИНГ Банке Мађарска сматра да је за то крива неефицијентна пољопривреда и прехрамбена индустрија. Ту је и рекордна девалвација форинте.

"Све то утиче на то да је инфлација у Мађарској виша него другдје", каже Вировацз.

Он рекордну инфлацију повезује и с неефикасном продукцијом у Мађарској.

"Повишење цијена на европском нивоу због рата у Украјини стога јаче погађа домаће произвођаче", закључује овај економист.

Најбржа реакција је била подизање цијена не само пољопривредних производа него и угоститељских услуга у ресторанима и пекарницама. Неки ресторани су на рекордни раст цијена реагирали промјеном јеловника.

Познати ресторан-бар "Цафе Цсига" у средишту Будимпеште је крајем прошле године с јеловника макнуо хамбургер с прженим крумпирићима због 100-постотног поскупљења меса и уља. Мађарска је важан произвођач житарица, меса и уљарица, али око 30 посто намирница долази из увоза.

"Куповна моћ грађана нагло пада, а уштеђевине се топе. Дошли смо до тачке на којој су цијене толико високе, а резерве толико мале да су грађани заиста почели штедјети и смањивати потрошњу", закључује економист Вировацз.

(ДW)  Фото:АФП