Пут ка аутократији: Има ли лијека за власти у БиХ?

Непостојање независних институција које би радиле у интересу грађана, политичари који неријетко излазе из простора својих овлашћења, распрострањена корупција, бројна кршења права грађана... постваљају питање: Да ли у Републици Српској и ФБиХ уопште постоји демократско
друштво?

"Овдје код нас је један "колоплет" једна комбинација бившег аутократског поимања друштва и политике и нових демократских вриједости које се нису у потпуности примиле како у друштву међу народом тако и кроз систем, а стари је још увијек остао тако да је у питању једна врста комбинације", каже комуниколог из Бање Луке Младен Бубоњић.

Он сматра да се не може рећи да не постоји демократија, али она је присутна технички, али није у потпуности заживјела у друштву нити се осјећа као што је има у западним друштвима.

Готово да не постоји питање у БиХ које на крају не добије национални предзнак, каже струка, а у ријетким ситуацијама гдје то није случај,
страначки често нестручни кадрови, спријече било какву промјену ка демократизацији, јер то одговара грађанима, али не и политичарима.

"Било какав политички процес, био он потпуно универзалан из перспективе Босне и Херцеговине, био он сегментиран по поједином ентитету, кантону, општини увијек може задобити националне конотације", каже Дражен Барбарић са Филозофског факултета у Мостару.

Професор Барбарић сматра да је то једна димензија која ће увијек бити отежавајућа околност у Босни и Херцеговини.

"Што се тиче случајева гдје не постоји та национална подјела, кадровска селекција, изборни модели, активизам тих људи који су изабрани у парламенте, повезаност за бирачким базама... то је све на толико ниском нивоу да се заправо представничка демократија у БиХ тренутно своди на некакву полупародију", каже Барбарић.

Поред све горег стања када је у питању владавина права, наше друштво посебно у посљедњим мјесецима, убрзано креће силазном путањом и када је у питању слобода говора. Поред притисака на новинаре, оштећења њихове имовине, власт у Републици Српској не одустаје од измјена
Кривичног законика којима се криминализује јавна ријеч.

"Ми се понашамо према демократији као према шведском столу", категоричан је новинар из Бањалуке Елвир Падаловић.

Он сматра да се званичници понашају тако да узимају оно што им одговара, а оно што није пожељно се не дира са тога стола.

"На примјер, ако желите да имате обновљене зграде судова у Републици Српској, ако желите да буде обновљен тај институционални дио, ако хоћете стране инвестиције које између осталог доносе амбасадори тј. амбасаде земаља у Босни и Херцеговини, онда морате имати и слободне медије, то је врло јасно", каже Падаловић и додаје да слободни медији значе демократија.

Вишегодишње назадовање о бројним питањима доводе до све веће апатије међу грађанима, па се о бројним проблемима углавном ћути и нема довољно грађанског бунта, упркос све тежем стању. Тек кад проблеми ескалирају, постаје јасно да много тога у друштву није у реду.

(БН)