Спољни дуг "појео" пораст прихода од пореза (ВИДЕО)

Према подацима Управе за индиректно опорезивање у прва четирти мјесеца ове године, по основу ПДВ-а, акциза, царина и путарина, прикупљено је 3 милијарде и 204 милиона КМ, што је 6,6 одсто више у односу на прва четири мјесеца 2022. године. Ипак, због значајног раста спољног дуга, Република Српска добила је мање новца него за исти период прошле године. 

У периоду од јануара до априла 2023. године, након што је 714 милиона КМ вратила привреди, Управа за индиректно опорезивање од прикупљеног новца за финансирање заједничких институција исплатила је износ од 333 милиона, Федерацији БиХ припала је 1 милијарда и 331 милион, Републици Српској 725, а Брчко дистрикту 74 милиона марака. 

Иако је у збиру прикупљено више новца, од 725 милиона колико је припало Републици Српској, 136 милиона отишло је за отплату дуга. 

<имг срц="/стораге/имагес/2023/05/27/360494/спољни-дуг-појео-пораст-прихода-од-пореза-видео-2.wебп" алт="" wидтх="1920" хеигхт="1080" />

„Оно што се десило у 2023. години јесте да је спољни дуг и када су у питању Федерација БиХ и Република Српска већи за 100 одсто у односу на исти период прошле године, тако да је пораст прихода од индиректних пореза „појео“ спољни дуг, јер су рате значајно веће“, објашњава Ратко Ковачевић, портпарол Управе за индиректно опорезивање. 

Након исплате рата страним кредиторима, Републици Српској преостало је 589 милиона КМ. Тај новац даље се распоређује између Владе и локалних заједница, на начин да 141 милион добијају општине и градови, а 448 милиона задржава Влада.

„Република Српска је донијела пропис према коме 76 посто задржава Влада Републике Српске, а локалним заједницама уплаћује 24 процента прикупљеног ПДВ-а. Оно што је карактеристично за ПДВ, јер је то рачунарска обрада података, могуће је утврдити гдје је ПДВ произведен, потрошен, настао, али то неће нико да ради. Много је лакше располагати укупним износима“, каже економиста Зоран Павловић.

Унапријед одређен начин расподјеле, довео је у питање функционисање великог броја локалних заједница, које су најавиле да неће моћи измиривати своје обавезе. Предсједници више општина тражили су промјену начина финансирања спољног дуга.

„На начин да се спољни дуг који Република Српска финансира и рефинансира из средстава која припадају Влади, а не да се то враћа на терет локалних заједница. То би страшно много растеретило буџете и повећало приходе“, изјавио је раније начелник Теслића Милан Миличевић. 

Неразвијене и јако неразвијене општине, које су због смањених прихода најавиле и могуће рестрикције јавне расвјете, још увијек нису добиле неопходну помоћ Владе. 

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/бККјгЗуXф90" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

(БН) Фото: БН