Хоће ли доћи до раста камата на кредите у БиХ?

 "Позивамо Централну банку да подузме мјере одмах у смислу смањења разлике између каматних стопа у БиХ и оних у еурозони.

Дакле, не одједном и не комплетно до нивоа какве су каматне стопе сада у еврозони, већ на одређено постепено смањење те разлике", нагласила је Ланцу.

Подсјетила је да су каматне стопе у еврозони од прошлог љета порасле за 400 базних поена (око 4 %), а да је максимално повећање до сада код Централне банке на стопу накнада које плаћа комерцијалним банкама 75 базних поена:

“По нашем мишљењу те стопе требају ићи горе, иначе се може доћи у ситуацију да новац почне напуштати БиХ, да дође до одљева капитала.

То су дакле ти разлози, а разлог је и тај што високе каматне стопе помажу у борби инфлације", казала је Ланцу.

Да ли слиједи раст камата у БиХ, питање је које смо поставили ентитеским агенцијама за банкарство и Удружења банака БиХ.

Како је за БУКУ рекао Берислав Кутле, директор Удружења, и поред реакције ММФ-а до раста камата неће доћи јер приједлог ММФ је теоретски модел, који се тешко може провести у пракси у Босни и Херцеговини.

Такође додаје да ако дође до аранжмана са ММФ-ом, цијена тог аранжмана за БИХ ће бити већа него што је била, како би се са те стране утицало на инфлацију.  

У Агенцији за банкарство ФБиХ кажу да се дио ефеката поремећаја на тржиштима ван Босне и Херцеговине преноси и на наше тржиште, али да је важно издвојити стварне разлоге инфлаторних притисака код нас.

У нашем случају, додају, инфлација није подржана економским потицајима, емисијама новца или другим макроекономским мјерама из новије прошлости.

“Мјере ентитетских агенција, специфичности И ограничења монетарне и кредитне политике, стање банкарског система у Босни и Херцеговини, у овом тренутку, представљају значајну предност код управљања ефектима макроекономских поремећаја.

Сматрамо да мјере ентитетских агенција за банкарство и даље дају очекивани допринос економској стабилности и да не постоје разлози за значајно повећање нивоа каматних стопа на нашем тржишту”, поручују из Агенције.

У Агенцији за банкарство Републике Српске нису дали конкретан одговор да ли ће бити раста каматних стопа, али су навели да су се у протеклом времену активно бавили растом еурибора и каматне стопе те су, како су оцјенили, донијели одговарајуће мјере, а све у смислу да терет кризе не буде пребачен само на корисника кредита, привредника и становника.

Додају и да су одлуке о ограничењу раста каматних стопа дале ефекте и показале се као правовремене, јер се терет раста каматних стопа из Европе и САД није прелио на грађане и привреду у Републици Српској и БиХ.

(Бука)