Влади "гори под ногама": Спас траже од домаћих тајкуна

Власт у Републици Српској је прије неколико дана објавила да на Бањалучкој берзи продаје обвезнице у укупном износу од 210 милиона конвертибилних марака, што значи да у претходном периоду нису успјели да обезбједе новац како би исплатили рату од 200 милиона евра за обвезнице продане на Бечкој берзи прије пет година. Република Српска се тако изнова задужује да би вратила стари дуг и то по енормно високој каматној стопи, од чак 6,2 посто на годишњем нивоу, па ће на камате, по основу овог задужења, отићи цијелих 51 милион марака.

ЗАДУЖЕЊЕ ЗА ОДГОДУ КРАХА

Премијер РС Радован Вишковић тврди да је то најнижа каматна стопа коју је влада у овом моменту могла да постигне на финансијском тржишту. На питање зашто је та каматна стопа значајно већа него у Федерацији БиХ, гдје износи 3,8 посто, Вишковић је дао је одговор, којим је демонстрирао ноторно незнање о финансијском пословању и финансијском тржишту, што је поражавајуће за особу која је на челу једне ентитетске владе.

„Има један прости разлог, Федерација је била мало паметнија у претходном периоду и није дозволила да све банке буду приватизоване, направила је и оставила своју Развојну банку која диктира каматне стопе у другом ентитету“, рекао је Вишковић на скупштинској сједници и изговорио неистину.

Економиста Зоран Павловић рекао је за Журнал да висина камате нема везе са банкама, чак ни када су оне у власништву ентитета, већ се камата на берзи се одређује на бази понуде и потражње.

„Да је у претходним пласманима трезорских записа и обвезница Републике Српске била нижа камата, она би била нижа и за ових 210 милиона. Али, пошто је претходно дефинисана виша камата, у овом моменту привући слободна новчана средства можете само са већом каматом. То зна свако ко се бави банкарством. Пошто РС у врло краком року, који истиче 28. јуна, мора обезбиједити 210 милиона марака да би сервисирала своје обавезе са Бечке берзе, камата је подигнута изнад комерцијалног нивоа да би се привукли инвеститори“, појаснио је Павловић.

Нема сумње, Влада РС се довела у ситуацију да јој „гори под ногама“, због чега не пита за цијену нових задужења. Ентитетска власт неће признати да финансијски стоји лоше, мада је то јасно као дан, као и да нису на вријеме прикупили, мада су имали више него довољно времена, довољну количину пара да би платили рату по основу обвезница продатих на Бечкој берзи.

У децембру прошле године Мађарска је РС одобрила кредит од 110 милиона евра, који су највећим дијело усмјерили у јавну потрошњу, јер је буџет све теже закрпити. Да су били паметни, како то воли рећи премијер Вишковић, новац од мађарског кредита сачували би за измирење обавеза са бечке берзе. Међутим, нису, све те паре су потрошене.

Према изворима Журнала из Владе РС, Вишковић је био емисар Милорада Додика у Кини, покушавајући да извиди да ли су кинески инвеститори заинтересовани за куповину ентитеских обвезница у износу од 165 милиона евра. Кинези, наводи наш извор, нису уопште жељели да се баве тиме, јер та цифра за њих није ни кап у мору финансијских трансакција које има та земља. Осим тога, они су веома спори у процедурама, које би у овом случају трајале мјесецима, за шта Влада РС није имала времена. Притјерани уза зид, прибјегли су у овом тренутку једином могућем рјешењу - да пласирају обвезнице на домаћем финансијском тржишту.

Исти извор наводи да је власт већ са потенцијалним купцима из иностранства склопила договор о куповини обвезница на Бањалучкој берзи путем њихових овлаштених агената. Врло вјероватно ће се појавити различити финансијери, међу њима и они са парама које су повезане са домаћим тајкунима.

„Све ће бити урађено по систему - неко из власти назове и каже: Купи обвезнице, то је твоја обавеза и не размишљај више о томе“, наводи извор Журнала.

НАКНАДНА ПАМЕТ ПРЕМИЈЕРА

Вишковићева прича о томе да би све било другачије да РС има банку у свом власништву је тек лош алиби за катастрофално финансијско стање у којем годинама тавори овај бх. ентитет. За почетак, РС је имала банку, чији је била скоро стопостотни власник, Банку Српске, која је пропала.

„Премијер Вишковић би требало да се сјети како је и зашто пропала Банка Српске, која је настала на темељима Балкан Инвестмент Банке (БиБ). Да је та банка имала право и пословно руководство и да је пословала по принципима корпоративног управљања, Банка Српске би и даље постојала“, каже економиста Зоран Павловић.

Са пропашћу Банке Српске пропало је, не само много новца, већ и комплетна инфраструктура банке.

„Основати нову банку и поставити је од почетка је врло сложен процес и требаће много времена и пара за ту операцију. Није спорно да се може направити пословна банка која ће бити ентитетска, али то тражи доста новаца, висококвалитетне људе, менаџемент и тешко се у цијелом том процесу може ослонити на Инвестиционо-развојну банку РС (ИРБ), у којој практично више нема великих средстава потребних за почетно пословање нове банке“, оцијенио је Павловић.

Банка Српске настала је након што је Влада РС 2013. године преузела пропалу Балкан Инвестмент Банку, у власништву литванске УКИО групације и докапитализовала је са 30 милиона КМ. Након само четири године банка је гурнута у стечај. Вишковић је открио да ентитетска влада сада разматра могућност да од надлежног суда затражи убрзавање процедуре како би се окончао стечај Банке Српске. Након тога, рекао је, кренуло би се у оснивање нове банке у власништву РС, која би се удружила са ИРБ РС. Оно што је Вишковић „заборавио“ да каже јесте да је ИРБ годинама новац пласирала пробраним фирмама, чији су власници блиски људима из врха власти Републике Српске, без икаквог обезбјеђења, који те паре никада нису вратили. Из ИРБ РС тако су неповратно отишле стотине милиона марака, који никада неће бити враћени.

Никада се ниједно тужилаштво није позабавило криминалним радњама почињеним путем БиБ и, касније “Банке Српске”, за чију пропаст би неко морао да одговара. Када је у питању ИРБ РС, покренут је само један поступак, онај  против бившег премијера РС Александра Џомбића, и то у случају одобравања кредита зворничкој „Енерголинији“ у износу од 12,4 милиона КМ.

(Журнал.инфо) Фото: Срна