Промет пада, али не и цијене - Власт не реагује

Пад промета, најјаснији показатељ озбиљног пада животног стандарда грађана, још није натјерао трговце и власнике фирми да стану, замисле се и снизе цијене. Напротив, цијене неких производа и даље расту. Зашто?

Грађанима истичу изостанак озбиље контроле и правне државе.

Корпоративни профити означени су као највећи кривци и покретачи раста цијена који користе поремећаје на тржишту да извуку неочекивани профит. Трговински ланци крше марже јер се плаћање казни понекад више исплати од смањење цијена, показују инспекцијеске контроле.

За то вријеме, народ тоне у све дубљу кризу.

Раст личних примања у последњих годину дана није могао да испрати раст цијена, чак ни хране. Синдикална потрошачка корпа је од маја прошле до маја ове године поскупјела за око 270 КМ, док је просјечне плата порасла за 170 КМ.

Удружења за заштиту потрошача одавно упозоравају на пад куповне моћи становништва, а прва на удару штедње је храна, каже Јован Василић, предсједник Удружења “Звоно” из Бијељине.

“Квалитетно месо скоро да више нико и не купује. Лубеница се купује на кришку, воће на комад”, прича Василић за БН.

Властима висока инфлација тренутно одговара јер веће цијене значе и веће приходе од ПДВ-а, а на будућност нико не мисли, став је обичних људи.

“Невјероватно је да смо ми једина држава у окружењу која има јединствену стопу ПДВ-а за све производе, било да купите мерцедес или векну хљеба. Неке намирнице је потребно ослободити плаћања ПДВ-а, а за неке производе треба увести стопу и три пута већи, ако је потребно”, категоричан је Василић.

Народу је одавно јасно да о грађанима нико не брине али поручује властима да се запитају да ли ће ускоро имати ко да им плаћа порез јер је младих све мање.

Потребно је повећати производњу, а тиме и понуду и конкуренцију на домаћем тржишту које би значајно утицале на смањење цијена, савјетују економисти.

Економиста Миленко Станић сматра да је потребно увозити што већу количину робе која се код нас не производи и повећати субвенције домаћим произвођачима.

“Требало би радити на смањењу трошкова производње који у овом тренутку нису подложни корекцијама надоле, прије свега струје, воде и других комуналних потреба”, истиче Станић.

Смањење пореза, укидање акциза и смањење ПДВ-а на храну знатно би утицало и на смањење цијена, што власт одбија, истиче Станић. Значајну улогу имају и контролни органи али они, објашњава, долазе тек након економске принуде.

Док грађани посрћу под теретом свакодневног живота, нико није спреман да се одрекне профита. Лов у мутном и раст цијена постају хронична болест у БиХ, а инфлација не намјерава да подигне бијелу заставицу- ту је да остане остане.