Немају излаза: Инфлација тјера на узимање кредита

Према подацима Централне банке БиХ, годишња стопа раста укупних кредита у јуну ове године износила је 4,7 одсто, што износи око милијарду КМ.

Како се наводи у овим подацима, годишњи раст кредита регистрован је код сектора становништва за 614,2 милиона КМ или 5,7 одсто.

"Код приватних предузећа годишња стопа раста је за 307,2 милиона КМ (3,3 одсто), нефинансијских јавних предузећа за 108,7 милиона КМ (22,3 одсто) и код осталих домаћих сектора за 30,8 милиона КМ (17,3 одсто)", наводи се у извјештају Централне банке БиХ.

Са друге стране, смањење кредитног раста на годишњем нивоу регистровано је код владиних институција за 50,3 милиона КМ (4,6 одсто).

"Укупни кредити домаћим секторима на крају јуна 2023. године износили су 22,73 милијарде КМ, а у односу на претходни мјесец забиљежено је повећање од 303,9 милиона КМ (1,4 одсто). Кредитни раст регистрован је код сектора становништва за 138,1 милион КМ (1,2 одсто), приватних предузећа за 147,2 милиона КМ (1,6 одсто), код нефинансијских јавних предузећа за 20,8 милиона КМ (3,6 одсто) и код осталих домаћих сектора за 26,3 милиона КМ (14,4 одсто). Смањење кредитног раста регистровано је код владиних институција за 28,4 милиона КМ (2,7 одсто)", пише у извјештају.

Како су навели у извјештају, укупни депозити домаћих сектора на крају јуна износили су 29,86 милијарди КМ, те су у односу на крај маја повећани за 137,8 милиона КМ или 0,5 одсто.

"Годишњи раст депозита регистрован је код сектора становништва за 1,38 милијарди КМ (9,9 одсто), код приватних предузећа за 987,3 милиона КМ (18,3 одсто) и код осталих домаћих сектора за 53,6 милиона КМ (три одсто). Код нефинансијских јавних предузећа депозити су на годишњем нивоу смањени за 135,8 милиона КМ (6,7 одсто), као и код владиних институција за 204,3 милиона КМ (4,4 одсто)", навели су из ЦБ БиХ.

Драган Глигорић, професор Економског факултета у Бањалуци, истакао је за "Независне новине" да је раст кредита уобичајена ствар за земље у развоју.

"Како се земље развијају, тако се повећава и укупна актива банкарског сектора. Међутим, у условима инфлације долази до повећаног раста тражње за кредитима како становништва, тако и привреде. Раст плата није пратио раст инфлације, те становништво има већу потребу за позајмљивањем ради финансирања текуће потрошње", нагласио је Глигорић.

Додаје да су породице које купују станове такође принуђене да више позајмљују, јер су цијене квадрата стана значајно повећане, као и трошкови опремања.

"Због раста трошкова производње, то јест раста обртних средстава, те 'скупљих' инвестиција у односу на раније, и привредна друштва су у сличној позицији. Дакле, глобална инфлација утицала је свакако и на раст тражње за кредитима. Са друге стране, уз више каматне стопе већи кредити значиће и веће рате и веће трошкове позајмљивања, што се у коначници рефлектује на раст нивоа цијена, односно трошкови се углавном преваљују на потрошаче. Једноставно, инфлација храни сама себе", закључио је Глигорић.

(Независне) Фото: Илустрација/Банкрате