Планови Владе Српске: Задужење и минус у каси

Када је ријеч о измјени закона, акценат ће, по свему судећи, бити на порезу на доходак јер Влада планира измјене у оквиру опорезивања дохотка физичких лица како би извршили прерасподјелу, чиме би дошло до додатног повећања плата, а уз проширење пореске основице пореза на доходак.

- У плану је да се у порески систем уведе посебан обвезник пореза на доходак од самосталне дјелатности, а то је мали пољопривредник који представља физичко лице које искључиво у форми породичног газдинства обавља пољопривредну дјелатност, односно производи производе за своју употребу и евентуалне вишкове пласира на тржиште - наведено је у документу.

Планирано је и посебно опорезивање за ангажоване раднике на сезонским пословима, а акценат ће бити и на опорезивање прихода од удјела у капиталу.

Када је ријеч о порезу на непокретности, нису планиране измјена закона, већ интензивирање активности на пријављивању оних некретнина које још нису евидентиране.

- Уочено је да су приходи од пореза на непокретности потцијењени и да се значајан дио прихода по овом основу не слијева у буџете јединица локалне самоуправе. Разлог је што велики број непокретности није уписан у Фискални регистар непокретности - стоји у документу.

Такође, према прогнозама стручњака из Владе, требало би да услиједи и додатно растерећење привреде и становништва путем смањења, укидања или другачијег обрачуна појединих непореских давања.

Када је ријеч о пројекцијама јавних прихода, планиран је наставак раста директних пореза и непореских прихода, али и индиректних пореза.

Влада је у исти документ уградила задужења, па је тако у периоду 2024 - 2026. године планирано укупно задужење централне Владе у износу од 3,3 милијарде КМ.

Од то­г износа задужење ће у идућој години износити 1,1 милијарду, годину послије 0,9 милијарди, те 1,4 милијарде марака у 2026. години.

- Од укупног задужења централне Владе 61,6 одсто планирано је да ће се реализовати путем спољних инструмената. Инвестициони пројекти ће се у потпуности финансирати из спољних извора, као резултат максималног искориштавања приступа концесионим изворима финансирања, док ће се финансирање буџетске потрошње реализовати путем домаћих и спољних хартија од вриједности - стоји у документу.

У истом документу планиран је и буџетски дефицит од 261,6 милиона у идућој години, што је смањење у односу на очекивани дефицит у 2023. години од 401,3 милиона КМ.

- Буџетски дефицит 2025. требало би да износи 167 милиона, односно 145,8 милиона марака годину послије - наведено је у документу.

Економисти истичу да је планирање оквирног буџета за идући трогодишњи период Владе пресјек стања биланса успјеха, мало жеља и реалности.

- Услови у којима се налазимо, али и притисци који долази са западне хемисфере утиче на Српску, која мора бити реалистична и опрезна и да прави буџете који ће јој омогућити да превазиђе разне проблеме. Буџет мора да омогући развој, али и функционисање система у цјелини - казао је “Гласу Српске” економиста Александар Љубоја.

Када је ријеч о задуживању, поручује да то данас није ништа ново.

- На то се само код нас гледа као да је направљено не знам шта. Ако погледамо само развијене земље, видјећемо да се њихова задужења исказују великим бројкама које прати много нула.

Задужују се и гарантују да ће вратити кредите. Сваки систем који функционише врати све оно што је узео - поручио је Љубоја и додао да не види проблем у задуживању ако ће тај новац бити утрошен за развој свих сегмената друштва.

Фискализација

Влада Српске осврнула се у својим плановима и на Закон о фискалним касама.

- Планирана је постепена фискализација обвезника у зависности од њихових дјелатности. Половином 2022. донесен је дио подзаконских аката неопходних за отпочињање процеса код Пореске управе РС, односно за набавку система за управљање фискализацијом, док је усвајање осталих подзаконских аката планирано за крај 2023. године - стоји у документу Владе.

(Глас Српске)