Мафијаши из БиХ сарађују са криминалним групама из Латинске Америке

То је објавила Глобална иницијатива за борбу против транснационалног организованог криминала у свом извјештају у којем је БиХ позиционирала на незахвалној, осмој позицији у Европи по индексу организованог криминала за 2023. годину.

Упозорено је да групе организованог криминала са Балкана имају истакнуту улогу на разним криминалним тржиштима у БиХ, а потичу из Хрватске, Црне Горе и Србије те у мањој мјери из Албаније.

"Поред тога, турски криминални актери такође имају значајан утицај на криминална тржишта у БиХ, посебно у областима кријумчарења и финансијског криминала", наводи се у извјештају.

Наглашено је да број евидентираних организованих криминалних група које дјелују на тржиштима трговине дрогом, кријумчарења људи, привредног криминала, корупције, трговине оружјем итд. у Босни и Херцеговини посљедњих година расте.

"У земљи постоји значајан број криминалних мрежа које су веома добро умрежене и чија је сарадња углавном флуидна. Познато је и да ове мреже сарађују са организованим криминалним групама из других земаља у региону, посебно из Србије, Црне Горе и Хрватске. Групе у мафијашком стилу такође су истакнуте у БиХ, додуше у ограниченој мјери. Њихово присуство у земљи је олакшано широко распрострањеном корупцијом и неефикасним системом безбједности у земљи", истакнуто је у извјештају.

Ове групе су, додаје се, углавном укључене у трговину дрогом широм БиХ. Оцијењено је да је БиХ усвојила задовољавајућу политику против корупције и организованог криминала на папиру, али су "независне мјере заштите од корупције слабе, а корупција и заробљавање државе остају системска питања".

Правосуђе БиХ, напомиње се, и даље је слабо и често пати од политичког уплитања.

"Недостатак политичке воље за покретање реформе правосуђа и лоше функционисање правосудног система и даље подривају остваривање људских права и борбу против корупције и организованог криминала", наглашено је.

Анеса Аговић, координаторка Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала за БиХ, оцјењује да су, начелно, безбједносне агенције и правосуђе у БиХ опредијељени за супротстављање организованом криминалу, што потврђују и стратегије, акциони планови и други документи израђени на свим нивоима власти.

"Међутим, код нас је увијек проблем у имплементацији усвојених докумената, нарочито када су у питању сложеније истраге. Врло важна је чињеница да је БиХ интензивирала сарадњу са Еурополом кроз активирање контакт тачке, тако да ће и то бити додатни вјетар у леђа у планирању и провођењу одређених истражних радњи на откривању тешких криминалних дјела", навела је Аговићева за "Независне новине".

Како додаје, актуелне истраге у БиХ, али и у региону, показале су да је већина организованих криминалних група (ОКГ) у БиХ била саставни дио већих организованих криминалних група углавном из Црне Горе и Србије или су имали директне контакте са ОКГ-има из Хрватске и ОКГ-има које припадају албанским ОКГ-има.

"Прије свега су те организоване криминалне групе биле активне у трговини и кријумчарењу дроге, али и у кријумчарењу људи и оружја. Резултати истрага спроведених из доказа декриптованих порука Скy и Аном апликација указали су на повезаност са криминалним групама у Латинској Америци у погледу кријумчарења кокаина, из Латинске Америке ка ЕУ и западном Балкану", каже Аговићева.

Коментаришући податак о томе да турски криминални актери имају утицај на криминално тржиште у БиХ, истиче да се то прије свега односи на активности у области прања новца и кријумчарења људи.

"Директно дјеловање организованих криминалних група из Турске у БиХ није доказано, али су забиљежена појединачна хапшења одређеног броја турских држављана због разних криминалних дјела", поручује Аговићева.

(Независне) Фото: Илустрација/ другабусе