Додик у потрази за новцем окреће се исламском свијету

Милорад Додик недавно је био највећи представник БиХ, са чланом Предсједништва Босне и Херцеговине Жељком Цвијановић, код турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана, гдје је раније углавном био неко из породице Изетбеговић. 

Прије девет година оштар Додиков одговор на Ердоганове изјаве о Босни и Херцеговини. Он је тада за РТРС рекао и да постоји стратегија Републике Српске у оквиру које ће стићи јасан одговор тадашњем премијеру, а сада предсједнику Турске.

"Оно што смо ново чули од Ердогана да му је аманет дао Изетбеговић то смо чули и раније, али нисмо чули и нисмо сазнали до сада да је рекао да је то османлијска заоставштина Босна и Херцеговина. Да ли неко овдје у Републици Српкској мисли да треба да се помиримо са тим да је то тако. Па ми смо 500 година трпили те Османлије", рекао је Додик 2014. године. 

Неколико година касније, Додик јасно истиче политичке, али и модне разлике у односу на турског предсједника.

На питање новинара да ли је сако који носи Ердоган стил, Додик је одговорио: "Ово? Сад идем ово бацити са себе. Нема везе видиш да је ово домаћа производња Зекстра. Није Турска".

Сада се међутим дешава потпуни заокрет. Иако су били позвани сви чланови Предсједништва БиХ, у Анкару су отпутовали Додик и Цвијановићева, али и нижерангирани представници Странке демократске акције. Иза Додика се тамо вијорила застава Босне и Херцеговине.

Низ чудних информација, намеће питање шта стоји иза новог Додиковог заокрета у односу на антиердогановске изјаве у претходним годинама?

"С једне стране није неуобичајено за наратив Милорада Додика. Могли смо видјети некад да је говорио да Караџића треба ухапсити па му је онда отварао студентски дом. Тако је говорио и да су једни непријатељи, а други пријатељи па се окретао - дакле ништа неуобичајено. А на послијетку Додик је свакако добар с оним ко је рад да да неке финансијске подстицаје и кредите Републици Српској па смо могли да видимо да је прешао преко условно речено хришчанске повезаности са јерменским народом и стао на страну Азербејџана", каже комуниколог из Бањалуке Младен Бубоњић.

Поред Додиковог интереса код Ердогана, питање је какав интерес има турски предсједник? Да ли се ради о жељи за изручењем сљедбеника Фетулаха Гулена, које Ердоган сматра терористима?

Питање гуленоваца из БиХ се ставља и у контекст неприсуства Бакира Изетбеговића конгресу Ердоганове странке АКП у Анкари.

"Постојала су трвења раније што се тиче односа према свима онима који долазе из такозваног гуленистичког спектра и ономе што је СДА могла учинити у том смислу да изађе у сусред Ердогановим доста великим захтјевима. Сјетићете се да је Косово изружило те људе једним ноћним летом иако су знали да ти људи улазе у зону једне озбиљне правне неизвијесности када слете тамо. То се у БиХ због начина доношења одлука не може десити", каже за БН политички аналитичар из Сарајева Аднан Хускић. 

Након Додикове подршке Азербејџану, који стоји иза протјеривања православних Јермена из Нагорно Карабаха, у јавности се појавила информација да се то дешава јер би Азербејџан могао да купи Рафинерију нафе Брод. Ове информације потврдио је ресорни министар.

"Они су показали одређени интерес за сарадњу ако се то деси они ће ту сарадњу развијати заједно са компанијом Зарубежњефт и њиховом ћерком фирмом Оптима групом овдје у Бањалуци. Колико смо обавијештни они су сад у првој фази интересовања за пројекат", рекао је Петар Ђокић, министар енергетике и рударства Републике Српске. 

Недавно је Додик разговарао и са делегацијом Фонда за развој из Саудијске Арабије и поручио да га радује што ће Република Српска бити у фокусу инвестирања овог фонда.

Све указује, сагласни су наши саговорници, да финансијско стање Републике Српске није задовољавајуће, па се Додик окреће тамо гдје може добити новац.

(БН) Фото: Анадолија