Како помјерање сата утиче на наше здравље?

Европски парламент је 2019. године изгласао да се укине промјена часовника, јер су студије рађене на ту тему показале да би 84 одсто људи у земљама које су учествовале у љетном рачунању времена жељело да се оно прекине.

Промјена сата унапријед или уназад може да изазове и неке од здравствених  проблема, како су неке од студија показале, јер се ремете природни циклуси сна у нашем тијелу. То може имати за посљедицу утицај на физичко и на ментално здравље.

Многи стручњаци и истраживачи који се баве овом темом траже трајно укидање промјене времена и предлажу да се врати зимско рачунање времена које је боље усклађено са људским циркадијалним ритмом.

Сваки поремећај овог ритма може у нашем тијелу да повећа ризик од болести.  Промјене које настају са помјерањем сата уназад или унапријед дешавају се постепено и нашем тијелу је потребно неколико недјеља да се прилагоди.

Прелазак са љетног на зимско рачунање времена је по наш организам нешто блажа варијанта у односу на ону коју имамо у прољеће.

Шта промјена сата може да донесе нашем здрављу - дуже спавамо, али дан краће траје

Зимско рачунање времена даје нам тај сат сна ујутру, али нам скраћује дан, а продужава ноћ. Промјена од једног сата не дјелује као нешто драматично, али ћемо сигурно већ сутрадан закључити да не стижемо да обавимо све редовне активности и да ће нам недостајати тај један сат, што доводи до конфузије, али и до додатних промјена у организму праћених појавом главобоље, варијација у крвном притиску, раздражљивости.

Како да ускладимо биолошки и друштвени часовник?

Проблем је што наш биолошки часовник морамо да ускладимо и са друштвеним који диктира дневни ритам обавеза, зато је савјет да што више шетамо током дана како бисмо што више били изложени сунчевом свјетлу, да повећамо хигијену спавања и да исхрану ускладимо са годишњим добом.

Како промјена сата утиче на ментално здравље?

Када се сатови врате у јесен, ујутру добијамо додатни сат дневног свјетла - међутим, то траје само неколико недјеља прије него што се дани скрате, а излазак сунца је све касније до најкраћег дана у години, 21. децембра.

Повећан број сати у мраку може довести до лошег расположења и депресије код неких људи, као и умора, болова у мишићима и ослабљених костију због недостатка витамина Д усљед излагања сунчевој свјетлости.

(РТС) Фото: Схуттерстоцк