Власт чује европске званичнике само кад јој одговара?

Ставови европских дипломата за власт Републике Српске, одједном су постали релевантни, па је тако премијер Републике Српске након састанка са Јоханом Сатлером рекао да је шеф Делегације ЕУ у БиХ сагласан да је недопустиво постојање високог представника који намеће законе.

"И морам да будем искрен и хоћу јавно да кажем па макар ме господин Сатлер и демантовао а то је да се сложио и рекао да се и он слаже са тим да је то недопустиво да једна земља која је на путу да буде чланица ЕУ да има неизабраног странца који може да интервенише у законодавству и да већина земаља ЕУ у суштини не подржава такво понашање и такав став", изјавио је Радован Вишковић. 

Ову изјаву су из Делегације Европске уније демантовали, међутим Вишковић је остао при своме. Новинари који годинама прате рад званичника кажу да ово није први пут да домаћи политичари интерпретирају теме са састанака како њима одговара.

"У озбиљној политици то се тако не ради. То показује да сте ви недостојни свога посла да не можете руководити том институцијом или некон организацијом уколико себе доведете у ситуацију да чак тако високи дипломата попут Сатлера мора бити присиљен да вас јавно демантује. То је заиста срамота за Републику Српску. То се до сада још никад није десило. Да представник Европске уније демантује предсједника Владе Републике Српске", каже Синиша Вукелић, предсједник Клуба новинара Бања Лука. 

Оно што је у највећој мјери остало нејасно је зашто је за СНСД сада толико важно шта мисли и каже представник Европске уније, када су раније за Сатлера говорили да је, како је рекао Додик, на муслиманској страни и да промовише опасне политике.

Представници опозиције сматрају да је СНСД у протеклим деценијама небројено пута мијењао односе према страним представницима, у зависности од тога шта им у датом тренутку одговара.

"Како се режим понаша? По принципу шведског стола: ово нам одговара, ево Орбан има овакву политику и онда је ЕУ у сегменту тог дијела политике добра у сегменту неких других земаља није добра", каже Јелена Тривић предсједник Народног фронта.

Тривићева подсјећа и да је управо бивши представник Европске уније у БиХ Ларс Гунар Вигемарк 2017. године заједно са СНСД-ом лобирао за усвајање већих акциза на гориво. И тада су СНСД-у странци одговарали.

"Тако да могли бисмо се присјећати и страних дипломата овдје који су заиста излазили ван дипломатских оквира овдје и ван неког уобичајеног политичког дјеловања уклапајући се у једну бесмиселност политичких односа у Босни и Херцеговини", сматра Тривићева. 

Када треба узети страни новац Европа и запад су често били поуздани партнери, међутим прије неколико мјесеци код усвајања измјена кривичног законика домаћи званичници су игнорисали поруке еврпских представника и криминализовали јавну ријеч.

Такође, су забиљежене бројне ситуације гдје су из СНСД-а оптуживали опозицију да се састају са страним факторима, са којима су се управо они састајали.

"Када се позивају на одређене структуре одређене инстанце у овом случају представнике међународне заједнице није исто када о њима говоре представници власти и када о њима говори опозиција. Другим ријечима када представници власти са њима разговарају када узимају кредите то је у реду, а када сви остали то раде исто што и они то је против Републике Српске, против интереса народа. Другим ријечима: опште мјесто већ виђено толико пута", сматра комуниколог Младен Бубоњић. 

Пракса промјењивог односа према странцима присутна је од почетка дјеловања СНСД-а. Тако је посљедњих година на сцени тврдња да је високи представник нелегалан јер Кристијан Шмит није именован резолуцијом Савјета безбједности УН-а.

Критике међутим није било 2005. године када је Кристијан Шварц Шилинг именован иако ни за њега није било резолуције Савјета безбједности него само писмо подршке.

(БН) Фото:Дејан Ракита/ПИXСЕЛЛ