На бх. тржиште стиже јефтина украјинска пшеница, ратари у проблему

На бх. тржиште стиже пшеница из Украјине, а с њом и нови проблеми за домаће произвођаче.

“Министар пољопривреде Саво Минић изјавио је пред свима на сајму пољопривреде у Рогатици да пшеница долази по 100 евра. Ми смо рачунали нпр. превоз пшенице из Козарске Дубице до Сарајева изађе 60 КМ по тони. И још је тада цијена била 350-400 КМ сад је нижа, а знате гдје је Украјина?”, упитао је Миљан Ербез из Удружења мљекара Републике Српске.

Исте информације има и Бошко Радић, пољоприврдник из Бијељине.

“Појављује се украјинска пшеница испод свих нормалних цијена. Наша цијена је негдје око 300 марака за тону, то је цијена која је далеко од исплативе производње. Моја фактура је гласила на 45 дулума прошле године 53.000 КМ, то је без амортизације машина, без наших радова и без горива.”, каже Радић.

Увоз гуши домаћу производњу, на шта годинама упозоравају пољопривредници из свих дијелова БиХ.

“Ситуација је таква да је то постало неиздрживо управо ради те нелојалне конкуренције, ради тог увоза које је драстично јефтинији него што је наша пшеница. Немамо плавог дизела, немамо сигурног откупа, на терену је нелојална конкуренција, уцјене произвођача ако хоћеш по тој цијени продај, ако нећеш не мораш он ће увести.”, рекао је Неџад Бићо из Удружење пољопривредника ФБиХ.

- Увознички лоби јачи је од заштите домаће производње, коју је могуће спровести, додаје Ербез, наводећи да БиХ није чланица Свјетске трговинске организације нити Европске уније и да подлијеже само закону о спољнотрговинском пословању, међутим:

“Нама кажу ови  људи који раде спољнотрговинско пословање на нивоу БиХ да ми не смијемо да уводимо никакве мјере заштите, зашто? Пољска, Румунија, Мађараска прихватиле су политику заједничког тржишта и уводе заштиту домаће производње и сви ћуте на то, а ми који нисмо ту, ми не смијемо ништа.”, наводи Ербез.

Не може нико од наших политичара рећи не може ЦЕФТОМ, не може ССП-ом - није истина у тим уговорима постоје клаузуле гдје се може заштитити домаћа производња макар на одређено вријеме, каже Бићо.

Има начина, ако има воље, али баш ње мањка код бх. политичара од којих по обичају чујемо – крив је неко други.  

“Постоји застој у начину одлучивању у Савјету министара БиХ зато што дио структура које долазе из Федерације БиХ неће да подрже одлуке које долазе у смислу заштите домаће производње, односно увођење заштитних мјера или забране увоза одређених производа одређени временски период. Више пута смо аргументима о томе говорили. Застој стоји у дијелу Федерације БиХ који то неће да подржи.”, рекао је Сташа Кошарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ.

Подршку од 500 марака по хектару засијане пшенице обећало је министарство пољопривреде произвођачима у Српској, али трошкови производње изисукују огромна средства, додаје Радић.

“11,5 милиона КМ је било прошле године по хектру за посијану пшеницу. Ићи ћемо са том причом да се тих 11,5 милиона поново подијели пољопривредним произвођачима и да то буде некако у оном периоду кад је људима најпотребнија, а то је у прољеће да би људи могли да купе азотна ђубрива да то прихране.”, изјавио је Бошко Радић, пољопривредник из Бијељине.

А сваке године све је мање засијаних површина, па је тако у највећој житници у БиХ Семберији ове јесени око 30% ораница остало необрађено. Док нам полице маркета пуне увозни производи, наша земља зараста у коров, кажу пољопривредници који траже да се хитно уведу прелемани и марже на увозну робу.

(БН)