Радикални ислам и Додик стварају тензије (ВИДЕО)

Он је недавно био гост на Универзитету Јана Палацког у чешком граду Олмицу те га је један од студената питао о Западном Балкану, односно проширењу ЕУ на земље Западног Балкана.

– Питање Западног Балкана отварам редовно, јер сви осјећамо да тамо имамо дуг као Европа и то од времена када се распала бивша Југославија, када смо рјешавали посљедице грађанског рата – истакао је Павел.

Он је додао да је, између осталог, имао могућност да дио времена у томе учествује, али да види да се ти проблеми за сво ово вријеме нису успјели отклонити.

Он је недавно био гост на Универзитету Јана Палацког у чешком граду Олмицу те га је један од студената питао о Западном Балкану, односно проширењу ЕУ на земље Западног Балкана.

– Питање Западног Балкана отварам редовно, јер сви осјећамо да тамо имамо дуг као Европа и то од времена када се распала бивша Југославија, када смо рјешавали посљедице грађанског рата – истакао је Павел.

Он је додао да је, између осталог, имао могућност да дио времена у томе учествује, али да види да се ти проблеми за сво ово вријеме нису успјели отклонити.

– Насупрот томе, можемо рећи да су неке тензије веће него што су биле у прошлости. Показује се да тамо постоји потенцијал за конфликте који користе разне стране. Мислим, не само на екстремизам у српској изведби Милорада Додик у Републици Српској у БиХ већ, на примјер, и настојање неких исламских земаља да промовишу не баш толерантан облик ислама у БиХ – рекао је Павел.

Он истиче да поједине исламске земље, које располажу ресурсима, умјесто да их улажу у подршку живота у БиХ, инвестирају у изградњу вјерских школа у којима се, „нажалост, више учи радикални ислам него његов умјерени облик“.

Даље, како је додао он, ситуацији на Балкану сигурно не доприноси то што своје интересе тамо осјећају, како Русија, тако и Кина.

– Европа, сад мислим углавном на ту демократску Европу, није урадила довољно да Балкан привуче на своју страну. Није му дала јасну перспективу чланства што је довело до тога да неке земље, које су имале те аспирације, су се постепено охладиле. То сад користе неке друге земље – истакао је Павел. 

Он наводи да је због тога увјерен да, ако се не жели да у Европи постоје „бијела мјеста“, односно мјеста гдје још увијек постоји велики потенцијал за неку напетост и могући конфликт.

– Упркос свим недостацима са аспекта испуњавања демократских стандарда који још увијек постоје у неким земљама Западног Балкана, требали би због свог интереса чисто прагматично размишљати о томе како им што прије понудити чланство у заједници земаља које су у стању заједно да се цивилизовано договарају и не препустити их онима који их користе само за своју корист, и у суштини им до њих није ни стало – категоричан је Павел.

Он истиче да гдје год има састанак о проширењу ЕУ и НАТО, наглашава да, поред Украјине, не смију да забораву на земље Западног Балкана, јер би тако нешто било погрешно и са аспекта њиховог сопсетвеног интереса.

Питање студента и Павелов говор о БиХ можете погледати на видео снимку од 8:28 минуте.

(Српскаинфо) Фото: ЕПА-ЕФЕ/ЦХРИСТИАН БРУНА