Холандија се противи отварању преговора са БиХ

Оно што се истиче у документу у дијелу у којем се говори о Босни и Херцеговини јесте да у овом тренутку ми нипошто нисмо спремни за отварање преговора, односно да ће то подржати након што постигнемо потребан степен усклађености са критеријумима ЕУ за чланство.

Слично је раније казала и европска комесарка Урсула вон дер Леyен када је БиХ дала условно зелено свјетло за отварање преговора. Она је тада рекла да је потребно постићи одређени степен усклађености са ЕУ критеријумима за отварање чланства, али за разлику од низоземске владе није давала оцјене колико и када је то могуће урадити.

Холанђани. као и Европска комисија, истичу неколико позитивних примјера из БиХ као што је брзо формирање владе у јануару 2023., нову динамику и политичку вољу. Направљен је помак код управљања миграцијама и организованог криминала, али се наводи да је то недовољно.

"Комисија наводи да је Босна и Херцеговина остварила ограничен напредак на пољу 14 приоритета. Комисија као доказ види брзо формирање владе у јануару 2023, нове динамике и политичке воље. Босна и Херцеговина је такође дала свој допринос у управљању миграцијским токовима према ЕУ, укључујући визну политику и управљање границама, систем азила, који још увијек нису у потпуности усклађени са ЕУ. Такође, земља је предузела кораке у борби против организованог криминала и финансирања тероризма, што укључује именовање контакт особе у ЕУРОПОЛ-у", навели су у документу у којем стоји да се влада слаже са овим извјештајем Европске комисије.

Оно што је наведено као озбиљан страх јесу сецесионистички напори из Републике Српске. као и криминализација клевете и усвајање новог закона о страним агентима.

"Постоји озбиљна забринутост у вези са ситуацијом у Републици Српској, дијелом због сецесионистичке реторике предсједника Додика и његовог наставка подривање државних институција, као што су Уставни суд и Врховни суд. Комисија квалификује развој догађаја из области слободе изражавања и медија и заштите новинара као назадовање", наводе.

Оно што се наглашава као значајан проблем јесте слаба ефикасност на процесуирању високе корупције те лоша правосудна рјешења.

"Комисија наводи да су европски стандарди у погледу правосуђа и основних права донекле преузети. БиХ, међутим, треба побољшати разводњену верзију Закона о Високом судском и тужилачком вијећу, који је усвојен 2023. године. Босна и Херцеговина није постигла никакав напредак о борби против корупције. Комисија вјерује да земља има слабе резултате и број осуда за корупцију, посебно високопозиционираних људи особа, остаје низак", наводе.

Приоритет треба бити и на примјени пресуда међународног суда за људска права, што укључује и посљедњу пресуду Ковачевић.

Комисија је закључила, а Влада Холандије планира подржати, да су потребни додатни напори како би се постигла усклађеност 14 приоритета и препоручује да се преговори о приступању воде са Босном и Херцеговином када земља буде испуњавала потребне критеријуме за чланство.

"Влада дијели став Комисије да је приступни преговори са Босном и Херцеговином могу бити само отворени када је потребан степен усклађености са критеријумима за чланство је постигнуто. Ово нипошто није случај у овом тренутку. Можда ће неке земље чланице ЕУ ипак позвати да се преговори о приступању наставе што је брже могуће и евентуално повезати ово са отварањем приступних преговора са Украјином и Молдавијом. Кабинет вјерује да процес приступања треба остати заснован на заслугама и понавља да само када постоји значајан одржив напредак на приоритетима из Мишљења за 2019., преговори са Босном и Херцеговином могу почети", навели су.

Они такође сматрају да нема напретка у области управљања границом због застоја у преговорима са Фронтеxом.

"У складу са Комисијом, Влада је мишљења да би Босна и Херцеговина требала додатно унаприједити своју визну политику треба пооштрити, у складу са оним у ЕУ", написано је у документу.

Они још дају своју оцјену како политику у БиХ карактеришу етничке линије подјеле и да се политичари редовно изражавају на етно-националистички начин - "Влада је забринута због овога", рекли су. Осим тога, указали су да у БиХ не постоји политичка воља за провођење међународних пресуда за људска права којом би се уклонила дискриминација дијела грађана.

Подржали су присуство и дјеловање високог представника у БиХ све док не испунимо 5+2 услове који су постављени 2008. године. Такође сматрају да се Алтхеа мисија ЕУФОР-а треба наставити.

(<стронг>Клиx)