Да ли је увоз радне снаге спас за тржиште рада у БиХ?
Очекује се раст стопе незапослености у свијету на око 5,2 одсто, објавила је Међународна организација рада. Све то одразиће се на Босну и Херцеговину која традиционално има високу стопу незапослености и лош економски статус. Провјерили смо како се ситуација на тржишту рада може поправити и да ли је увоз радне снаге рјешење или погрешан пут.
На градилиштима и прерађивачкој индустрији широм Босне и Херцеговине ангажовано је приближно 5.000 странаца. Највише их је из Турске, Непала и Индије. Послодавци се доста интересују за Бангладеш и Пакистан, а у овој години БиХ може издати 6.073 одобрења за стране раднике.
Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Саша Тривић, каже да су услови које нуде послодавци у БиХ сасвим довољни за странце, с обзиром да они у својим државама раде за 50 долара мјесечно. “Они овдје зараде и 700 до 800 долара мјесечно.”, говори Тривић.
О увозу радне снаге мишљења економиста подијељена. Док једни сматрају да страни радници попуњавају мјеста која нису популарна међу бх. радницима, други пак истичу да се потпуно игноришу захтјеви и потребе домаћих грађана који покушавају наћи посао.
“Постоји мит да ови радници нарушавају односе на тржишту рада у смислу да чине наше раднике мање конкурентним, то једноставно није истина. Ови радници преузимају оне послове које наши радници због раста животног стандарда нису више спремни да раде.”, казао је у изјави за БН економиста Адмир Чавалић. Истовремено Игор Гавран наводи да бх. послодавцима одговара да раднике плаћају што је могуће мање и да доводе оне из најсиромашнијих земаља попут Бангладеша, Непала и сл.
“И то је њима ситуација у којој остварују већи профит, већу зараду, а имају мање трошкове радне снаге. Међутим, оно што треба БиХ и њеним грађанима јесу квалитетна радна мјеста, заустављање исељавања нашег становништва и запошљавање наших људи.”
Тржиште рада у БиХ могло би се рећи парадоксално с једне стране висока незапосленост, а са друге повећан увоз странаца.
Увоз радне снаге је скупљи него домаћа и то нам неће никако помоћи. Док наша радна снага одлази, долазе ниско квалификовани. То није рјешење, подвлачи демограф Стево Пашалић.
Пренатрпан јавни сектор и недостатак радне снаге у реалном сектору захтијевају системске мјере. За почетак, разврастати раднике од нерадника, а умјесто константног повећања квота дозвола за странце, послодавци би требали смањити одређене трошкове у корист побољшања услова рада за домаћу радну снагу закључак је наших саговорника.
(БН) Фото: Принтскрин
Повезане вијести
Коментари (11)
Воxпопули
Треба њих населити у ова наса пуста села,многи би мислили да су у рају,струја,вода,пут,сума ливада.
Гкхг
Спас би био да се врате људи који су се разбјежали по свијету
Стиyу долари
Несто не стима , смета И'м минималац 900 км а несмета зарада оф 700 800 долара која се исплаћује у два дијела на руке (лично)И преко банке, !
Циклон
Овај Тривић је зло ,идиот од човека И како да живе људи са четворочланом породицом са 1500 марака а потрошачка корпа је 2500 км ко је овде луд! НЕКА ВРАТЕ КРЕДИТЕ ОНИ КОЈИ СУ УЗЕЛИ ОД ИРБА! НЕДИРАЈ ТЕ НАРОДА И СИРОТИЊУ? !
Херцеговац
Тривићу да ли избјегваш плаћање обавеза, дајеш ли дио плате у коверти. Раде за 50 долара, то би ти желио да тако плаћаш радника месечно. Како си дошао до капитала ,газдо ?????????????
Минималац
Зараде 700 - 800 долара мјесечно + плаћен смјештај Кога ви фарбате а високе вам дажбине на минималац од 900км
Зараде висе
Али потросацка корпа?!
Оставите коментар
Коментари се објављују након одобрења модератора.