Српска не може основати нову банку без чланства у СWИФТ-у

„Актима Централне банке БиХ прописано је да банка, да би била учесник у платним системима (да може вршити безготовински међубанкарски платни промет у конвертибилним маркама), између осталог, мора да има отворен рачун резерви код ЦББиХ и да је чланица глобалног стандарда за међубанкарске трансакције – СWИФТ“, потврдили су за ЦАПИТАЛ из ЦБиХ.

У пракси, то значи да би банка, чије формирање најављују власти Републике Српске, морала да буде чланица СWИФТ-а. Управо због страха да не изгубе чланство у СWИФТ-у постојеће банке у РС и ФБиХ су погасиле рачуне особама на америчкој црној листи.

Да би била чланица СWИФТ-а, објашњавају банкари, новооснована банка мора бити подржана од стране неке постојеће банке чланице СWИФТ-а, а за то постоје одређени критеријуми које банка треба испунити да би је кореспондентска банка сматрала квалификованом за чланство у СWИФТ-у.

„Након што добије валидну банкарску лиценцу од Агенције за банкарство РС, банка мора имати ИТ инфраструктуру како би се повезала са СWИФТ мрежом и могла безбједно размењивати податке. Поред тога, мора имати на снази ригорозне стандарде против спречавања прања новца (АМЛ) и Кноw Yоур Цустомер (КYЦ) процедуре како би се обезбиједило спровођење прописа из области спречавања прања новца и финансирања тероризма.

На крају, банка не смије бити под истрагом или санкцијама регулаторних тијела“, објашњава за ЦАПИТАЛ одлично упућени саговорник из банкарских кругова.

Пријава траје мјесецима
Након што испуни ове критеријуме, наставља наш саговорник, банка може контактирати кореспондентску банку и започети процес пријаве за чланство у СWИФТ-у који може трајати неколико мјесеци и укључује провјере регулаторних тијела и самог СWИФТ-а.

„У нашем случају то значи да би та евентуална нова банка могла да постане чланица СWИФТ-а, али би се због пословања са лицима са црне листе ОФАЦ-а врло брзо и сама нашла под санкцијама ОФАЦ-а, што посљедично води ка губитку чланства у СWИФТ-у, а тиме до гашења рачуна од стране Централне банке БиХ“, објашњава наш саговорник.

Ако се утврди да банка крши санкције и послује са субјектима који су на ОФАЦ-овој листи санкција, он каже да то може значајно оштетити углед и пословање банке.

„Друге банке могу престати да послују са том банком. Поред потенцијалног губитка чланства у СWИФТ-у, банка може бити изложена и казнама од стране регулаторних тијела земље у којој послује због непоштовања санкција ОФАЦ-а“, објашњава наш саговорник.

Према његовим ријечима, банке обично имају програме за провјеру санкција који прегледају трансакције како би се идентификовале потенцијалне кршење санкција ОФАЦ-а.

„Банке редовно прегледају своје рачуне како би се увјериле да не послују са субјектима који су на ОФАЦ-овој листи, а по правилу едукују своје запослене о ОФАЦ санкцијама.

Углавном, чланство у СWИФТ-у је изузетно важно за банке, а спровеђење правила ОФАЦ-а је кључно за избјегавање казни и губитка чланства у СWИФТ-у“, закључује наш саговорник.

Према његовим тврдњама, банка у БиХ теоретски може пословати изван система СWИФТ-а ако пронађе алтернативе за међународне трансакције.

„Постоји неколико других начина за обављање међународних плаћања, као што су кориштење других међубанкарских мрежа, криптовалута или директних споразума између банака.

Међутим, банке у БиХ немају техничке могућности за кориштење других међубанкарских мрежа, директни споразуми са банкама нису могући, јер остале банке не желе да ризикују губитак чланства у СWИФТ-у, тако да остаје плаћање криптовалутама, али то је већ мисаона именица за наше услове“, каже наш саговорник.

Он додаје да банка може обављати унутрашњи платни промет без кориштења СWИФТ-а, јер се унутрашњи платни промет односи на трансакције које се обављају унутар земље, између рачуна у истој банци или између рачуна отворених у различитим банкама у земљи.

„За унутрашњи платни промет банке користе националне платне системе који омогућавају брзе и сигурне трансакције између банака унутар земље.

Ти национални платни системи омогућавају банкама да ефикасно обављају трансакције без потребе за кориштењем СWИФТ-а, али Централна банка БиХ никада није успоставила информатички систем за унутрашњи платни промет и умјесто тога користи СWИФТ, што значи да у БиХ без СWИФТ-а није могуће обављање унутрашњег платног промета“, закључује наш саговорник.

(Цапитал) Фото: ЦББиХ