Ко нас то представља: Умјесто да јачају позицију БиХ, шире нарко – картелске везе

Дипломатија је балансирање између великих. Дипломатија доноси међународне инвестиције. Осим у Босни и Херцеговини.

Бирани према личним и партијским интересима, код нас, дипломате, умјесто да јачају позицију БиХ, шире нарко – картелске везе. Кога то шаљемо у дипломатију, и колико је уопште каријерних дипломата у међународно – конзуларној мрежи?

Случај почасног конзула Босне и Херцеговине у Панами, Фатиха Кола, држављанина Турске, чију повезаност са нарко картелима испитује и Тужилаштво БиХ, у фокус враћа питање о стању дипломатско-конзуларне мреже.

Иако је Предсједништво БиХ смијенило Кола, намеће се логично питање – како уопште неко ко не припада конститутивним народима у БиХ може да их представља у свијету? Можда је проблем и у томе што Босна и Херцеговина и даље нема Закон о спољним пословима?

А нема га, јер је спољна политика продужена руке унутрашње, која Босни и Херцеговини није јача страна. И све се своди на ону „немој се ти мијешати мени па нећу ни ја теби“.

Након афере Два папка, која је као бомба одјекнула у јавности у вријеме премијерског мандата Жељке Цвијановић, сада је прати и скандал именовања конзула у Панами.

Фатих Кол је именован прошле године за почасног конзула у Панами једногласном одлуком Предсједништва БиХ, а на приједлог управо Жељке Цвијановић.

 „Управо сам затражио на посљедњој сједници Колегијума да Жељка Цвијановић као члан Предсједништва из РС, да поднесе извјештај о кадрирању, она је најпозванија. Она треба да каже зашто су Бошњацима дали и безбједност и спољну политику, СНСД су интересовале само финансије и паре и сад видимо посљедице свега тога.“, рекао је Небојша Вукановић, лидер Листе за правду и ред.

Посљедица такве политике је и потез Златка Лагумџије, сталног представника БиХ при Уједињеним нацијама, који је предложио резолуцију о Сребреници.

Све је то наставак праксе да бх. дипломате покрећу питања која се тичу БиХ, али без једногласног става трочланог Предсједништва БиХ, које је по Уставу једино надлежно за спољну политику.

 „Постићи такву једну ситуацију да постанете један од најомраженијих народа у свијету, то је нимало добра дипломатија. Кључна промјена је да неко сједне и добро све осмисли, стратегију и све и најбитније је научити да не може да се говори НЕ, него ДА, АЛИ.“, каже Слободан Шоја, бивши дипломата.

„ Да у Министарству спољних послова БиХ нема никакав интерес, Република Српска је показала јер у Министарству спољних послова има само један од 7 руководилаца. Начин на који су се обрачунали са старијим кадровима је случај Младена Иванића који је, док је био члан Предсједништва, успио да ријеши поновно покретање тужбе против Србије од стране бошњачких политичара. Они су га елиминисали и не користе његово искуство које годинама стицано у том пољу.“, поручује Младен Босић, посланик СДС - а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Каријерних дипломата је све мање. Босна и Херцеговина никада није донијела Закон о спољној политици, а особље за амбасаде шаље се у свијет по идеолошкој, политичкој или пријатељској и породичној линији.

Због недефинисане спољне политике, дипломатско-конзуларна мрежа у БиХ, дуже од двадесет година служи за удомљавање страначких кадрова.

„Да би се то поправило, прије свега треба донијети стратегију о спољној политици 2024. - 2030., која је истекла још у марту 2023. Неопходан је Закон о спољној политици, потрена је анализа свих дипломатско – конзуларних предатвништава широм свијета.“, поручује Бранко Нешковић, дипломата и публициста.

Босну и Херцеговину неријетко у свијету представљају људи који немају елементарне квалификације да се баве дипломатијом. Дешава се и да је новоименованим амбасадорима то прва дипломатска мисија.

Најбољи примјер је Милан Тегелтија, познат по аферама Поткивање, који је именован за бх. конзула у Ријеци, а и ту је своје прсте уплела опет Жељка Цвијановић.

(БН)