Лажно патриотско дјеловање највећа је Додикова издаја Републике Српске

Она каже да је заправо његова лажна патриотска реторика и лажно патриотско дјеловање, највећа издаја саме Републике Српске која је под његовом владавином дошла на удар великих сила, а да нас је он посвађао са цијелим свијетом, без да смо имали и најмању корист у судару са свјетским силама.
 
„Лажно заклињање у народ и Српску са сваким новим „отцјепљењем“ довело је до тога да положај Срба у Босни и Херцеговини и региону постаје све тежи“, тврди Тривићева, те додаје: 
 „За све што је погубно урадио по Републику Српску и српски народ, оправдање и оптужбе нашао је у опозицији. Какво лицемјерје!“
 
Тривићева каже да су изласком на изборе све рекли сами о себи, те да ће Додиков Изборни закон бити заборављен по принципу „сваког чуда три дана доста“. Додаје да галама Додика и дружине не може сакрити чињеницу да је жаба прогутана.
 
Јелена Тривић сматра да се врхунац Додиковог лицемјерја огледа у његовим лажним оптужбама везаним за Резолуцију у Сребреници у којој опет види опозицију. Она каже да је те оптужбе врло лако демантовати са неколико ријечи: Златка Лагумџију у Уједињене нације именовало је Предсједништво у којем сједи Жељка Цвијановић.

Додаје да је сагласност за именовање Лагумџије дала управо Жељка Цвијановић, по налогу Милорада Додика, упркос лошем искуству које су Срби имали и са Лагумџијиним предходником на амбасадорској позицији Свеном Алкалајем, чијем именовању се није противио Додик, који је тада био члан Предсједништва БиХ. Тривићева подсјећа да је Алкалај самостално и аутономно дјеловао, као што то сада чини Лагумџија.
 
„Додик и Жељка су се показали и као неспособни, и врло малициозни по питању Резолуције о Сребереници користећи је за унутрашњи обрачун са опозицијом, али ништа нормалније се није могло очекивати од човјека који је предао јасеновачку грађу Хрватима, тргујући тако костима јасеновачких новомученика“, наводи Тривићева. 
 
Она напомиње да је одлагање гласања о Резолуцији о Сребреници у више наврата резултат напора руководства Србије, посебно предсједника Србије Александра Вучића који мјесецима предузима снажне политичке активности како би ова Резолиција имала што мању подршку чланица УН-а. Истиче да истовремено, никакве, али баш никакве активности нисмо видјели од Жељке Цвијановић, која је морала да закаже ванредну сједницу предсједништва БиХ по овом питању, јер спољнополитичке активности морају да буду усаглашене на нивоу предсједништва БиХ.
 
„Додикова реторика од 2006. године јесте обојена великим причама, великим лажним ријечима, наводима о самосталности Српске, али су резултати такве политике остали погубни по Србе, Српску и Србију. Вјерујем да су данас више него икад сви тога свјесни“, закључује Тривићева.

(БН) Фото: Архива