Некада гужва, сада има и вишка мјеста на факултетима

Укратко овако описују стање универзитетски професори. 

У Српској се данас за упис на факултете одлучује све мање средњошколаца. Да ствар буде гора, тај број је из године у годину у константном паду. Упућени у ову тему за Српскаинфо кажу да је пријеко потребно направити ренесансу образовања, јер је само тако могуће доћи до бољих или бар примјеренијих ефеката онога што се назива образовање.

Слично мишљење дијели и социолог и професор Иван Шијаковић.

– Негдје почетком 2001. или 2002. године сјећам се пријемног испита на Економији. Предавао сам социологију, а упис би трајао током читавог дана. Пријави се 700 људи, а прима се свега 350. Иста ситуација је била и са Правним факултетом у то вријеме – рекао је Шијаковић.
Приватни факултети

Није прошло пуно година, а дошли смо до ситуације да факултети не могу у првом року ни да упишу довољно студената, истиче овај угледни професор.

– Бањалука се између 2000. и 2010. године заиста стабилизовала као једна академска средина. Нажалост, послије су се околности промијениле. Дошло је до политичких трвења, а онда је отворена и маса приватних факултета. То је било на бази корупције и ко зна чега све, без неког великог квалитета, па је тако разбијен академски дух – објаснио је Шијаковић.

Касније се на универзитете, како додаје, убацила политика па је било важно да ректори, проректори и декани подржавају водеће партије, а мање да су квалитетни у науци.

Шијаковић истиче да би било добро направити једно истраживање са студентима, али и средњошколцима завршних одјељења, и поставити им директна питања зашто не уписују факултете у БиХ.

– Онда би били сигурни да можемо доносити неке закључке, а овако можемо само да претпостављамо. Али, чињеница је да су програми недовољно привлачни – рекао је Шијаковић.
Програм

Према његовим ријечима, када се ради реформа онда се некада у студијским програмима у БиХ, а посебно у РС, побјегне од суштине.

– Сувише се иде на неку модернизацију и онда се изгуби континуитет и то студенти често примијете – рекао је Шијаковић и додао да је програм засигурно један од разлога зашто млади не уписују факултете.

Други разлог је тај, како објашњава, што БиХ и Српска веома слабо и споро напредују, како у економском, тако и у социјалном смислу, али и смислу животног стандарда.

– Млади желе унапријед да се окушају у некој другој средини и желе мало да побјегну, јер сваки дан слушају о некаквим политичким борбама, нестабилностима и опасностима које пријете, а то их све плаши – рекао је Шијаковић и додаје како је све мање људи, а број факултета расте.

Поручује како доста наше омладине одлази на студије у Словенију, јер тамо имају неке погодности. 
Непоходна “свјежа крв”

Проф. др Марко Ђого, који је и декан  Економског факултета у Источном Сарајеву, каже да, без обзира колико смо мали, на престижним универзитетима у иностранству има доста наших студената који су се показали као веома успјешни.

– Нама је заиста непоходна свјежа крв” на високошколским институцијама и то да буду управо они људи који то својим квалификацијама и заслужују. То би нас можда приближило тим факултетима, на које наши студенти одлазе у иностранство – рекао је Ђого.

Друга ствар због које имамо све мање студената у Српској је, како каже, демографска политика.

– Чињеница је да из Српске уопштено одлази велики број људи, и то не само на факултете. Неће бити лако да се преокрену ти демографски трендови, али када би сви урадили најбоље од себе, можда би нешто и направили – рекао је Ђого.

Истакао је да  и сусједне земље имају исти проблем, само је БиХ у томе шампион.

– То је прича која је много компликована, али свакако морамо модернизовати наставне планове и програме – рекао је Ђого.

С друге стране, како каже, постоји тренд да све мање дјеце генерално студира. Објаснио је да је и то рационална одлука, јер су та дјеца већ видјела да завршетак студија не гарантује успјех у животу и они се оријентишу.

– У задњих неколико година постоји драматичан пораст плата и тражње за неким профилима који траже средњу стручну спрему, па ако сте поприлично сигурни да ћете зарадити плату од 2.000 или 3.000 марака са средњом школом, онда је рационална одлука да нећете трошити 4 године живота на студије – закључио је Ђого.
Средњовјековно образовање

Професор Миодраг Живановић, филозоф који у својим књигама и излагању нуди другачији осврт на стварност иако већ неколико година у пензији, и даље пише и прати актуелна дешавања.

– Оно што се назива образовање, посебно високо образовање, нешто је што је деценијама велики проблем, јер није постављено како би требало да буде. Наше образовање у БиХ, али и уопште на Балкану, има контра улогу – рекао је Живановић.

Томе свједочи, како каже, и чињеница да је недавно један институт у Београду поставио питање треба ли нам уопште образовање у вријеме информатичке цивилизације и вјештачке интелигенције.

– Образовање је у односу на потребе младих људи оно што је „демоде“ и прави контраефекте. Због свега тога требало би направити ренесансу образовања. Људи нам одлазе баш зато што имамо средњовјековно образовање, које није интересантно младим људима – закључио је Живановић.

Додао је да су професори и наставници и сами нажалост постали таоци таквог деформисаног образовања.
Реформа образовања

Професорка Светлана Ценић за Српскаинфо каже да је од актуелне власти слушала све и свашта, али само није чула гдје су млади људи и ко ће издржавати све притиске и остати у Српској.

– Реформа образовања је требала давно да се уради. Када је била она накарадна реформска агенда и када су говорили о образовању онда су рекли нека то сачека неколико година, да није сада вријеме. „Њима“ за образовање никада није вријеме, јер што си затупљени, необразованији и глупљи, лакши си за манипулацију – рекла је Ценићева.

Додала је да је осим реформе образовања потребно направити и реформу тржишта рада, те да је пријеко потребно да се заштити производња, али и пољопривреда. Ценићева је дошла до података колико Срба живи у Америци, Аустралији и Њемачкој.

– Само у Њемачкој живи 600.000 Срба и о чему ми онда причамо. Све ће мање бити младих, али и генерално људи у Српској, јер се људи осјећају несигурно. Када нема пара, нико није сигуран. Пара знамо да нема,  а још мало неће бити никога, ни људи – закључила је она.

(Српскаинфо) Фото: Срна