"Плаћање мита је редовно" Американци оцијенили пословно окружење у БиХ, дотакли се и власти у Српској

У сажетку извјештаја, Стејт Департмент је навео како је БиХ отворена за страна улагања, али да постоје бројни изазови.

– Инвеститори морају превладати значајне изазове укључујући ендемску корупцију, сложене законске оквире и структуре власти, нетранспарентне пословне процедуре, недовољну заштиту имовинских права и слабо судство. Земља нуди либералан трговински режим, а њена поједностављена пореска структура је једна од најнижих у регији. Значајна миграција створила је изазове у запошљавању. Више од 500 предузећа у државном власништву и ‘надуван’ јавни сектор истискују приватни сектор – наводи се у извјештају.

Сложене институционалне, политичке и територијалне структуре БиХ компликују економски пејзаж земље и одвраћају стране инвеститоре, додаје се у извјештају.

– Етничке тензије су високе док се етнонационалистички политички лидери боре да осигурају или задрже контролу над одређеним институцијама. У том контексту, институције на државном нивоу су направиле мали напредак у спровођењу неопходних реформи за јачање пословног окружења. БиХ је постала земља кандидат за чланство у ЕУ 2022. године, а у марту 2024. године Европски савјет одобрио отварање приступних преговора уз услов да БиХ испуни одређене додатне кораке. Одлука је широко призната као политичка, а не као одраз значајног напретка у неопходним реформама. БиХ није чланица Свјетске трговинске организације (WТО) – саопштили су.

Након тога, осврнули су се и на власт у Републици Српској.

– Потези Републике Српске да противуставно преузме контролу над државном имовином и поновљене и ескалирајуће пријетње предсједника Републике Српске Милорада Додика да одвоји Републику Српску од БиХ су повећале тензије. Ове радње, у комбинацији са пријетњама Републике Српске да ће се повући из државних институција и формирати паралелна ентитетска тијела попут Агенције за лијекове и медицинску опрему Републике Српске, пријете стварањем законских нејасноћа које додатно компликују пословно окружење, нарушавају привреду и ометају улагања – појашњавају.

Када је ријеч о привреди БиХ, она према извјештају Стејт Департмента биљежи нижи ниво раста у односу на регију.

– Према процјенама Свјетске банке, очекује се раст реалног БДП од 2,8 одсто у 2024. години и 3,4 одсто у 2025. години. Привреда БиХ није доживјела значајније директне ефекте руског агресорског рата против Украјине и показује отпорност у тешком окружењу. Ипак, изгледи за њен економски опоравак отежани су погоршањем вањског окружења, повишеном инфлацијом и пооштреним условима комерцијалног финансирања – објашњавају.

Истиче се и како БиХ има релативно низак ниво директних страних улагања (ФДИ).

– Упркос близини ЕУ, напретку на њеном путу ка ЕУ и традиционалним трговинским везама са земљама ЕУ, ниво директних страних инвестиција је веома низак. Као примарни разлози истичу се политичка трвења и нестабилност, слаб правосудни систем, ендемска корупција, те сложен и фрагментован правни и регулаторни оквир. Расцјепкана власт у БиХ нема ни капацитет ни политичку вољу да се посвети пружању адекватних подстицаја или доброг окружења за инвеститоре – саопштили су из Стејт Департмента.

Такође, наглашено је како су америчке инвестиције ниске.

– Америчке инвестиције у БиХ су ниске, а већину америчких компанија у БиХ представљају мале продајне канцеларије које су концентрисане на продају америчких роба и услуга, уз минимална дугорочна улагања – истиче се у анализи.

Посебна пажња посвећена је и аеродромима.

– Четири међународна аеродрома у земљи у Сарајеву, Тузли, Мостару и Бањалуци и даље су у државном власништву и којима управља те су међу најлошијим у региону када је у питању повезаност и број путника. Тренутно се расправља о могућим концесијама за аеродроме, али им недостаје неопходна политичка подршка – наводи се у извјештају.

Највећи дио извјештаја посвећен је питању корупције у привреди, пише Клиx.

– Превише сложен процес регистрације предузећа и лиценцирања у БиХ посебно је осјетљив на корупцију. Плаћање мита за добијање потребних пословних дозвола и грађевинских дозвола, или једноставно за убрзавање процеса одобравања, дешава се редовно.

Дигитализација јавних услуга као што су издавање дозвола и регистрација предузећа може поједноставити процесе и смањити додирне тачке за корупцију, али је увођење дигиталних услуга спорадично и готово искључиво финансирано од стране међународних донатора. Страни инвеститори критиковали су владине тендере и тендере за јавне набавке због недостатка отворености и транспарентности – закључује се у извјештају Стејт Департмента.

(Српскаинфо) Фото: иСтоцк