Добродошли у БиХ: На робију за ситне пљачке, за изборну крађу ни дан иза решетака

Да парадокс буде већи, исти тај пљачкаш своју казну не може откупити јер то прописи дозвољавају само за затвор у трајању до 12 мјесеци, што није случај за оне који су на до годину пресуђени за изборне малверзације.

Судска пракса, заправо, најбоље показује колико су поједине одредбе домаћег кривичног законодавства парадоксалне.

Наиме, Коалиција за слободне и поштене изборе "Под лупом" располаже подацима да је за изборне малверзације уназад три године било казни, али нико ни дан није провео иза решетака.

Ова коалиција је поднијела иницијативе за измјене и допуне кривичног законодавства на нивоу БиХ, Српске, ФБиХ и Брчко дистрикта, с циљем да се затворска казна за изборне крађе и преваре не може замијенити новчаном казном.

Како су навели из ове коалиције, њихова анализа показала је да је тренутни кривични систем недовољно строг и да омогућава понављање кривичних дјела без адекватних санкција.

"Наиме, починиоци кривичних дјела у области изборних превара могу избјећи затворску казну до годину дана тако што је замијене новчаном казном. Ова пракса не само да је неправедна, већ је и опасна по интегритет изборног процеса у БиХ", сматрају из Коалиције "Под лупом".

Како додају, умјесто да се суоче са озбиљним посљедицама за почињена кривична дјела, починиоци изборних крађа су често награђени благим казнама које не одражавају озбиљност њихових кривичних дјела.

Према подацима до којих је Коалиција "Под лупом" дошла анализирајући судску праксу за изборне крађе и преваре, од 2020. до 2023. изречене су казне затвора, али у пракси се дешава да починиоци не проведу ниједан дан у затвору.

"Иако су осуђени за превару при гласању, трговину утицајем, повреду слободе одлучивања, уништавање изборних исправа, фалсификовање исправа и сл., постојећи систем је омогућио прекршиоцима да прођу без икаквих озбиљнијих посљедица, те да замијене изречену казну затвора новчаном или да добију условну казну", навели су из Коалиције "Под лупом".

Дамјан Ожеговић, виши истраживач и сарадник за правне послове у Транспаренси Интернешнелу БиХ каже да је ријеч о оправданој иницијативи, будући да починиоци ових кривичних дјела иза себе имају велику машинерију, односно ресурсе на располагању.

"Политичке странке најчешће за своје чланове плате те казне уколико до њих уопште дође. Нажалост, ми у нашој судској пракси и немамо велики број казни за ову групу кривичних дјела", рекао је Ожеговић за "Независне новине".

Хасан Камењаковић, портпарол Коалиције "Под лупом", каже да масовност кршења изборних правила без одговарајућих санкција указује на то да је неопходно унаприједити изборни процес и повећати санкције.

"Нажалост, због политике се губи сваки смисао. Политички субјекти увијек начелно подржавају иницијативе Коалиције 'Под лупом', али када треба прећи са ријечи на дјела, тада нема гласова у корист грађана. То показује да странке са којима имамо посла нису демократске и да налози за њихово дјеловање долазе из центра моћи странке", истиче Камењаковић.

Како додаје, оно што се у пракси дешава је то да у оваквим случајевима починиоци кривичних дјела заправо никада не одговарају за оно што су урадили.

"Или добију условну казну, или имају могућност да је отплате. Отплата казне добростојећим странкама не значи ништа, јер их не може суштински пољуљати и исплати им се кршити правила. Само у задње три године имамо изречених казни које прелазе укупну цифру од 10 година затвора, а нико од прекршилаца није био ни дан у затвору. Управо зато се залажемо за санкције које ће бити одвраћајућег карактера", навео је Камењаковић за "Независне новине".

(Независне) Фото: Адобе Стоцк