БиХ још нема централни регистар јавних предузећа

Ово је један од предуслова за провођење реформе јавних институција, без које ће тешко бити направити напредак на путу ка ЕУ.

У посљедњем извјештају о напретку за 2023. Европске комисије упозорава се да ова ситуација доводи до мањка транспарентности. Осим тога, како се наглашава, ниједан од два ентитета нема централизовану базу података власничког портфолија, па је јавности тешко да стекне увид у управљање овим вриједним ресурсима. У Комисији ипак наглашавају да је Република Српска на путу да ову ситуацију донекле поправи.

"Чини се да би барем у Републици Српској то могло да се промијени у наредним годинама јер тамошње власти развијају платформу за централизовано прикупљање података за предузећа у већински државном власништву. Без таквих база немогуће је стећи пуни увид, а екстерна истраживања која су проведена показују значајан економски утицај који ова предузећа имају", кажу они и наглашавају да би прецизне и детаљне базе података могле коначно дати увид у дистрибуцију и финансијске активности ових предузећа.

Надзор и управљање јавним предузећима, према мишљењу Европске комисије, морају да буду ојачани. Осим тога, Европска комисија инсистира и да се друга предузећа која су у приватном власништву ставе у равноправан положај с онима у већинском државном власништву, као и да се смање значајне заостале обавезе.

"Република Српска још увијек нема јединствен регистар јавних предузећа који садржи све потребне податке. Јединице за надзор и управљање ризицима су успостављене и инкорпориране у Генералном секретаријату ентитетске Владе Републике Српске и ентитетском Министарству финансија. Ентитет Федерације има јединствен регистар јавних предузећа и додао је свеобухватне нефинансијске информације. Међутим, у Федерацији нису успостављене јединице за надзор и управљање", наводи Европска комисија.

Посљедња опсежна студија о стању у јавним предузећима сачињена је од стране канцеларије Међународног монетарног фонда 2019. године, када је на њеном челу био резидентни представник ММФ-а Франциско Пароди.

Према овој студији, која је анализирала финансијске податке 550 предузећа у већинском државном власништву, у њима је запослено чак 58.000 људи, а чине 8,4 одсто укупне запослености у БиХ. Ова предузећа се баве шумском дјелатношћу, производњом енергије, намјенском индустријом, транспортом и рударењем.

Студија ММФ-а, која никад није демантована, тврди да је укупни дуг у БиХ више од 60 одсто бруто домаћег производа, иако локалне власти тврде да је званични дуг испод 40 одсто. ММФ је показао да постоје нетранспарентни подаци, а дио је чак и скривен од јавности, који не пружају пуну слику о стању јавног сектора у БиХ.

Синиша Вукелић, уредник портала Цапитал, каже за "Независне" да се ниједна политичка структура не усуђује да уђе у процес реформе ових предузећа, иако је сваки премијер од 2006. наовамо, како каже, у свом програму рада навео реформу јавних предузећа као један од приоритета рада.

"Ту су два разлога. Прво, те реформе су тешке, дуго трају и евентуални резултат ће се осјетити након што истекне мандат, па се политичарима не жури да их спроведу. Други и важнији разлог је да су та предузећа извор моћи", наводи он. Како истиче, раднике често тјерају да гласају за одређене политичке партије које су на челу тих предузећа, а њихови ресурси се користе за изборне кампање.

Вукелић додаје да је, како вријеме пролази, све теже провести реформу, јер се ресурси у тој мјери исцрпе да је та предузећа тешко опоравити.

(Независне) Фото:Схуттерстоцк