Човјек ког не можете слагати - стручњак за детектор лажи

Остоја Крстић, човјек ког не можете слагати – стручњак за детектор лажи.

Прво је завршио Вишу педагошку школу, а у полицију улази сасвим случајно. Као студент био је одабран  као један од 30 саобраћајаца који ће уљепшати улице Београда. Услиједиле су године рада на полиграфу у Полицијској станици "29 новембар", како Крстић каже далеко познатој и озлоглашеној станици.

„Ако се говори о убиствима имао сам срећу и несрећу. Не само са оним човек на човека, једнострука убиства, него и четворострука и вишеструка. Треба то слушати. Јер сам имао част и срећу, ја увијек то кажем, то што студенти мене питају и кажу како му честитате, а он убио човјека. Е да ја њему нисам, кад је донио одлуку да каже истину, пружио руку, он би заћутао и завукао се у своју љуштуру“, каже проф. др Крстић. 

Постао је доктор наука из области безбједности-смијер криминалистике, написао је 88 стручних радова од којих 21 на светским језицима, као и неколико романа. Последњи роман проф. др Крстића „Терет насљеђа“ у публици је прихваћен са одушевљењем.

То је, каже, његова животна прича, у којој од рођења до пензионисања трага за завичајем, то је и повратак  у завичај, родни Батковић, који је био, на неки начин, и његов животни завјет. Истовремено, то је и пут трагања за истином.

„Ја сам свој терет, терет насљеђа, тај терет о коме се толико прича живио… Ја нисам желео да расплачем читаоце. Добијао сам свакакве поруке, позитивне… Једна читатељка је написала да сљедећи пут уз књиге дијелим и папирне марамице.

Мој терет носим са собом, навикао сам се и гдје год сам могао, да се издигнем изнад тога. Било је падова, успона, застоја, те три равни, узлаз, раван, силазна и тако… Није битно колико пута падате у животу, битно је колико пута устајете“, прича емотивно Крстић.

Крстићева најпродаванија књига је "Занимљива криминалистика", у којој је описано 460 најинтересантнијих случајева широм свијета на којима је радио као полиграфиста у којој октива и ко је покрао Софију Лорен, са којом је, како каже, хтио то или не пио кафу, а то је био сан многих дјечака и дјевојчица.

(БН)