Вишеградске улице тијесне и за пјешаке и за аутомобиле

Улица обалом Дрине, насеље Јонџа, предвиђена за теретни саобраћај, оживјела је пјешацима туристима који од Ћуприје на Дрини, на најкраћи и најбржи начин стижу до комплекса Андрићграда.  Очито да је сазрело вријеме да се уради нешто на регулацији саобраћаја у ове двије улице.

Анкетирани грађани сматрају да прво треба ријешити питање паркинг простора за аутомобиле и аутобусе чиме би се растеретиле улице и често заузети тротоари и стазе за пјешаке.

"На први поглед изгледа да је у граду више аута него пјешака", каже Бошко Ђерић који је дио живота провео у Француској.  Он мисли да има још простора за паркинг само га треба уредити.

Професор на Саобраћајном факултету у Београду Крсто Липовац мисли да пријети опасност да возила прогутају град и да присједне сваком ко у њега улази.

Потребно је што прије урадити озбиљну саобраћајну студију и кампањом мијењати свијест грађана  да не мора аутом да се иде у самопослугу и због других ситних послова. 

"Нема данас туриста који су заинтересовани да иду улицом којом се крећу аутомобили и брује возила. Много више ће доћи туриста у Вишеград ако буде пјешачка стаза у центру града . Маштам о томе да једног дана главна улица буде пјешачка, да не буде асвалта већ калдрма", додаје Липовац.

Липовац предлаже ријешење које у оваквим малим градовима примјењују у свијету. 

"Друга варијанта је да главна улица буде такозвана интегрисана у којој су и возила и пјешаци равноправни и која нема тротоара и цијелу површину користе и возила и грађани. Тим системом аутомобили се крећу брзином пјешака а највише  од пет де седам  километара на сат. Тако се омогућава приступ свим објектима а пјешаци без ризика шетају и дјеца се играју",  тврди Липовац.

О овом проблему више пута је расправљао општински савјет за безбједност саобраћаја а било је идеја да се главна улица забрани за аутомобиле, поплоча и постане пјешачка зона. Пројекти су засад неостварљиви због недостатка финансијских средстава. 

(БН)