Погледајте које општине више воде рачуна о Додиковим интересима науштрб локалног становништва

Замислите да вам неко поклони 25.000 евра и подржи рад ваше фирме не тражећи ништа заузврат.

Управо такву помоћ је добила фирма "Агроплус" из Приједора, на сјеверозападу Босне и Херцеговине, која се бави узгојем воћа и продајом производа за пољопривреднике.

"Тражили смо 2019. године помоћ за изградњу модерне хладњаче за воће. Износ није мали, па су нам та средства и те како добродошла и то нам је тада много значило. Ево сад нам креће берба, температура је скоро 40 степени Целзијуса и без хладњаче бисмо имали озбиљан проблем гдје да ускладиштимо ту јабуку до продаје", каже за Радио Слободна Европа (РСЕ) Драган Зорнић, директор фирме "Агроплус".

Половину износа је та фирма добила од Америчке агенције за међународни развој (УСАИД), кроз програм "Диаспора инвест", чији је циљ да стимулише бх. дијаспору да улаже у домовину.

Друга половина је стигла из буџета општине Приједор, јер су локалне заједнице партнери у овом пројекту који постоји од 2017. године.

Међутим, ове године ће бројни привредници из Републике Српске остати ускраћени за могућност да добију бесповратна средстава УСАИД-а.

Наиме, десет локалних заједница из Републике Српске је "напрасно" одустало од сарадње са УСАИД-ом. Њих девет предводе кадрови владајућег Савеза независних социјалдемократа Милорада Додика (СНСД), а десету Додиков коалициони партнер Уједињена Српска.

Из Амбасаде Сједињених Америчких Држава у БиХ, како су рекли за Радио Слободна Европа, оптужују Милорада Додика, предсједника Републике Српске, да је вршио притисак на кадрове своје странке у локалним заједницама да одустану од сарадње са УСАИД-ом.

РСЕ је контактирао са властима у свих десет локалних заједница, али је већина њих одбила да говори о овој теми.

Додик, његова дјеца Игор и Горица, те бројни сарадници су под санкцијама САД, због "антидејтонских, коруптивних и антидемократских активности".

Из Додикове странке поручују да им подршка УСАИД-а не треба, јер "помоћ коју нуди америчка амбасада нема реалне ефекте, већ се своди на обуке и пропагирање".

Додају да "не постоји босанска дијаспора", односно да их занима искључиво "српска дијаспора".

Аргументи америчке амбасаде против Милорада Додика

Десет локалних заједница, које су изабране да учествују у програмима "Диаспора инвест" и "Лоцал Говернанце" напрасно су одустале од сарадње, након што су примљене на један или оба наведена програма подршке, навели су за РСЕ из Канцеларије за односе са јавношћу америчке амбасаде.

Додају да је ријеч о локалним заједницама: Челинац, Фоча, Градишка, Лакташи, Невесиње, Петрово, Прњавор, Србац, Зворник и Станари, те да су средства и подршка због тога преусмјерени на друге локалне заједнице.

Не постоје званични подаци о броју незапослених у наведеним општинама које су одустале од пројеката. Просјечна нето плата се креће се од 1.061 марака (око 540 евра) у Петрову до 1.575 марака (око 805 евра) у Станарима, показују подаци Завода за статистику Републике Српске.

"Лидери локалних заједница који су одлучили да не учествују у програмима, ускратили су својим становницима могућности економског развоја и бољег живота. До сада је програм 'Диаспора Инвест' подржао 55 компанија у Републици Српској, што је донијело више од 20 милиона америчких долара инвестиција дијаспоре у приватни сектор, те отварање више од 920 радних мјеста", наводе из Канцеларије за односе са јавношћу за РСЕ.

Објашњавају да су кроз програм "Лоцал Говернанце" претходних година рјешавана важна питања за локалне заједнице, попут сигурности, амбијента и транспарентности буџетских средстава.

"Нажалост, још постоје начелници/градоначелници у Републици Српској којима је већи приоритет удовољити Милораду Додику и његовим уским политичким интересима, него унаприједити своје заједнице", поручују из амбасаде за РСЕ.

Додикови начелници, углавном, без коментара

Милорад Додик се није одазвао на позив РСЕ да коментарише наводе америчке амбасаде, али је о теми за РСЕ говорио Мирослав Вујичић, посланик СНСД-а у Представничком дому Парламента Босне и Херцеговине.

"Већина пројеката који долази од Сједињених Америчких Држава и финансирани су преко амбасаде немају никакве конкретне ефекте, односно не доносе ништа конкретно. Наведите ми једну једину општину гдје су инвестирали у било који инфраструктурни пројекат", каже он.

Објашњава да му је несхватљиво да ће људи који живе дужи период у иностранству, инвестирати у Босну и Херцеговину, те додаје да не постоји босанска, већ само бошњачка, хрватска и српска дијаспора.

"Вјероватно су начелници из СНСД-а препознали ово што ја говорим, па нису учествали у пројектима", каже Вујичић, и додаје да начелници ових локалних заједница имају "одређену слободу за рад и дјеловање у партијском смислу", те да, по његовом мишљењу, "није било те врсте притисака" о којима говори америчка амбасада.

Млађан Драгосављевић, начелник општине Србац, у кратком телефонском разговору негирао је за РСЕ да се ова локална заједница повукла из пројекта, те да је било притисака Милорада Додика.

"Никакав притисак није вршен од било кога и било би апсурдно и да јесте. Та информација није тачна, бар што се тиче моје локалне заједнице", рекао је Драгосављевић за РСЕ, одбивши детаљније да говори о разлозима одустајања.

И остали начелници су одбили да говоре о овој теми, док су писани одговори стигли једино из Лакташа и Градишке.

Град Лакташи је конкурисао на УСАИД-ов пројекат помоћи локалној самоуправи да унаприједи услуге, изгради повољније пословно окружење и бољу сарадњу са цивилним друштвом и приватним сектором, али је "накнадно утврђено да се активности пројекта у великој мјери преклапају са активностима других пројеката у које је град укључен", наводи се у одговору за РСЕ.

Сличне активности град Лакташи проводи са Развојним програмом Уједињених нација (УНДП), те са Привредном комором Републике Српске.

"Како не бисмо дуплирали активности и поновили нешто што смо већ урадили, одлучили смо да не учествујемо у пројекту УСАИД-а, јер се он односи само на техничку подршку локалним заједницама коју већ добијамо кроз неколико програма и пројеката", стоји у одговору, уз додатак да је град Лакташи исказао интересовање за будућу сарадњу са УСАИД-ом.

Зоран Аџић, градоначелник Градишке, навео је да је ова локална заједница "са великим ентузијазмом примила вијест да је примљена у програм "Диаспора инвест", али да је била принуђена да се повуче из учешћа након детаљног разматрања.

Као разлоге, градоначелник Аџић је навео глобалну инфлацију, недостатак буџетских средстава за учешће у програму, те недостатак довољног броја запослених, с обзиром на то да Градишка учествује на још 16 међународних пројеката.

Аџић је истакао ранију добру сарадњу са УСАИД-ом на "низу значајних пројеката, признајући како су "директно допринијели развоју Градишке", укључујући изградњу пречистача отпадних вода у индустријској зони који је "значајно унаприједио еколошке стандарде, те омогућио даљи развоји и привлачење инвеститора".

УСАИД је, такође, како наводи Аџић, обезбиједио обуку младих за рад у дрвној и металној индустрији, те помогао унапређивању администрације Градишке, како би грађани и привреда добили што боље јавне услуге. Додаје да се нада и радује евентуалној будућој сарадњи.

(РСЕ) Фото: Архива