На челу бирачких одбора ипак страначки људи

"Знало се одмах да они то неће моћи урадити. Велики је то залогај био. Направили су и грешку јер су из тог процеса изузели локалне изборне комисије које су могле бити од помоћи, али они су их игнорисали.

Сада су опет дошли у позицију да траже помоћ од локалних изборних комисија, виде да истичу рокови, а немају кога именовати", рекао је Александар Радета, члан Републичке изборне комисије и бивши предсједник бањалучке Градске изборне комисије.

Подсјећања ради, наметнутим измјенама Изборног закона БиХ прецизирано је да "предсједник бирачког одбора и његов замјеник не смију бити чланови политичке партије нити обављати дужност у органима политичке партије, удружења или фондације организационо или финансијски повезаним с политичком партијом, нити смију бити укључени у било какве активности политичке партије и морају бити у могућности да обављају своје дужности на политички непристрасан начин".

Управо је ЦИК био међу највећим заговорницима рјешења која су наметнута, константно се позивајући на интегритет, транспарентност и ефикасност изборног процеса.

Ипак, на крају, када су рокови пришли крају, одлучили су се да прекрше Изборни закон БиХ и као предсједнике и замјенике предсједника бирачких одбора именују особе повезане са политичким партијама.

На претходним сједницама ЦИК-а, по приговорима невладиног сектора и појединаца, а у вези са именовањем страначких људи као предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора, ови приговори одбијају се као неблаговремени, за разлику од пријава због преурањене кампање рецимо, а који се и данас разматрају.

"Тражили смо помоћ општинских изборних комисија да нам дају своје приједлоге из својих ранијих резервних састава, особа које нису из политичких странака, а које се нису пријавиле за предсједнике.

Ако не добијемо ту структуру, бићемо принуђени да именујемо особе које долазе на приједлог политике како бисмо завршили процес именовања и имали оперативне бирачке одборе", рекла је недавно Ирена Хаџиабдић, предсједница Централне изборне комисије БиХ.

Иначе, рок за именовање предсједника и замјеника предсједника био је 22. август, међутим тај процес још увијек није завршен, а готово свакодневно у ЦИК стижу пријаве да се на листи за именовање предсједника и замјеника предсједника бирачких одбора налазе особе повезане са политиком. С обзиром на то да у БиХ има око 5.000 бирачких мјеста, ЦИК је био у обавези да именује око 10.000 чланова по претходно расписаним јавним огласима.

"ЦИК се понаша као слон у стакларској радњи. Они као да не знају у каквом друштву живимо и колики број грађана су чланови политичких партија. Било је јасно од самог почетка да ће се у бирачким одборима наћи и велики број чланова политичких партија", рекао је Велизар Антић, политички аналитичар.

Он каже да то иде посебно у корист великим партијама које имају инфраструктуру на терену, али да сву кривицу не треба пребацивати на ЦИК и само њих кривити за стање у коме се одигравају избори.

"Ми имамо такав систем да су политичке партије толико компромитовале изборни процес и годинама урушавале кредибилитет избора да је немогуће преко ноћи и једном променом Изборног закона рећи да ће се следећи избори одиграти без малверзација", рекао је Антић, додајући да су и друге државне институције, прије свега правосуђе, велики извор проблема јер не раде свој посао и не "процесуирају многе утврђене доказане крађе на изборима".

(Независне) Фото: Архив