Прекомјеран увоз угрожава домаћу производњу меса

“Прво сам држао сам краве, па сам товио јунад, међутим стао сам. Двије, три године кад радим џаба једнставно тонем”, каже Стево Радић, пољопривредник из Горњег Црњелова код Бијељине. 

Рачуница јасна - рачуна нема, јер тжиште је преплавило увозно месо. 

“И ми немамо куд. Прво кад стигне наше да продамо немамо коме. Кад дође да продамо онда ми који смо у систему ПДВ-а ми морамо да дајемо јефтиније да би продали”, жали се Радић.

“Производња у БиХ је била негдје између 25 и 30 хиљада бикова. У том временском периоду 2015., 2016. године, ми смо за Турску извозили од пет до шест хиљада тона. 2019. и 2020. године се то смањило на 2.000 па на 1.000 тона и то је обесхрабрило саме произвођаче”, каже Љубомир Стевановић, пољопривредни произвођач из Амајлија.

Кад сигурности нема и производња се гаси. Посебан ударац задаје увоз смрзнутог меса из ЕУ, због различитих правилника око трајања исправности смрзнутог меса за људску употребу. У ЕУ правилник каже да смрзнуто месо може да се користи за људску исхрану до шест мјесеци, док у БиХ тај рок је до годину дана.

“Самим тим кад истиче рок у ЕУ и кад цијена достиже ситуацију да ти прерађивачи и хладњаче траже начин да се ријеше тог смрзнутог меса, гдје обично то месо иде за кућне љубимце или се извози за треће земље”, каже Мишо Маљчић, предсједник Удружења узгајивача свиња у РС.

И тако оно што у ЕУ једу кућни љубимци завршава и на трпезама у БиХ. 

“Највећи проблем је тај здравствени дио, а то је што месопрерада да би повратила свјежину тог меса, њег изглед, кад га осушите да има одређену сруктуру, боју, једноставно варљиви изглед у витрини, уопотребљавају велике количине безфосфатних соли које су канцерогене и доказано да су јако штетне по људску употребу”, каже Маљчић.

Грађани, због свега, са зебњом иду у куповину.

Годинама пољопривредни произвођачи апелују на заштиту домаће произовдње, али их нико не чује. 

“Наше лично мишљење, огромна је корупција у Савјету министра, вјероватно имају некакав профит, па је појединим месопрерађивачима омогућено да дођу до јефтине сировине која је испод свих цијена”, каже Маљчић.

И док се неколицина богати, већина се сналази како зна и умије. Без системске подршке државе тешко је одржати производњу и задржати стаовништво на селу.

(БН) Фото: Архива