Неуставно одузимање прихода Бањалуци и Бијељини

Др Милан Благојевић

Наиме, тим законским измјенама се само оним јединицама локалне самоуправе које имају више од сто хиљада становника желе смањити јавни приходи на које имају право и да се тај новац, како најављује власт, преусмјери изразито неразвијеним и неразвијеним општинама у Српској.

С обзиром на чињеницу да само градови Бања Лука и Бијељина имају више од сто хиљада становника, очигледно је да ће само та два града бити погођена овом законском измјеном, и поред тога што у Републици Српској има и других градова (Добој, Приједор, Дервента, Градишка, Лакташи), а и општина, које не кубуре с буџетом.

Према томе, јасно је, мада то власт неће да каже, да владајући режим у Републици Српској овим законским измјенама не циља ниједан од побројаних пет градова у којима има своју локалну власт и чији буџети, што је од посебне важности за објашњење неуставности цијеле ове конструкције владајућих, су далеко од сиромаштва, већ има пик само на Бањалуку и Бијељину у којима градоначелници долазе из опозиције.

Када се све ово узме у обзир, онда је цијели предметни подухват режима неуставан, јер је супротан члану 66. став 2. и члану 5. алинеја 4. Устава Републике Српске.

Потоњом алинејом Устава је прописано да се уставно уређење Републике Српске темељи на владавини права.

Нема те владавине ако правни субјекти, а то су између осталог и јединице локалне самоуправе, нису једнаки пред законом. Другим ријечима принцип владавине права у свом садржају има уграђен императив да сви требају бити једнаки пред законом.

Због тога и јесте у члану 66. став 2. Устава Републике Српске прописано да је једнакост пред законом основа и мјера овлашћења свих републичких органа.

Стога је овим уставним одредбама забрањено да Бањалука и Бијељина не буду једнаки пред законом о расподјели прихода у односу на Добој,  Лакташе, Дервенту и остале градове.

У томе је, дакле, срж предметне неуставности сажето казане у овом тексту.

Зато нема дилеме да овај неуставни законски пројекат треба одмах по његовом усвајању у Народној скупштини бити предмет захтјева за оцјену уставности, који и Бањалука и Бијељина као градови требају поднијети Уставном суду Републике Српске.

Поступак пред тим судом ће, између осталог, показати и је ли тај суд режимски суд или истински уставни суд, који своје одлуке не доноси у зависности од тога ко влада (да ли Додик или неко трећи), већ искључиво према слову Устава. Баш као што ни овај текст није написан зато што су Драшко Станивуковић и Љубиша Петровић градоначелници Бањалуке, односно Бијељине, већ само због владавине права и једнакости пред законом.

Пише: Др Милан Благојевић