Читав један град дигао руке од Босне и Херцеговине

Од Босне и Херцеговине руке је дигао читав један град, бар на папиру. Међутим, стварност је далеко суровија и поразнија. Стварни број оних који су из ње отишли, далеко је већи. У последњих 10 година, БиХ губи око 50.000 становника годишње, од чега око 40.000 одлази из земље, каже демограф Стево Пашалић. 

“Тако је БиХ у посљедњих 10 година изгубила негдје око 430.000 становника. Од 1991. , кад је имала демографски максимум од 4.377.033, сад је према мојим израчунима 2.904.256. То је закључно са 2023. 1.472.000 људи мање, и биће их још мање”, сматра Пашалић.

- Овакво стање у БиХ је пораз политика које нама управљају већ скоро три деценије. Разлог за одлазак је у почетку била економска ситуација, а касније су долазили корупција која фаворизује подобне, а не струку, криминал и партократски систем у којем је добро само политичким партијама и њиховим челницима, кажу аналитичари.

У стопу их прате лош систем образовања, па чак и загађење, наводи Слободан Благовчанин из Омладинског ресурсног центара из Тузле.

“Колико год да смо ми као грађани прилично сигурни у мирно стање овдје али изјаве и потези политичаре са све три стране често младе наводе на размишљање и на једноставно питање да ли желе да у несигурном друштву живе сами, да пронађу себи партнера или партнерку и да ли, на крају, жели да њихово дијете одраста у овако токсичном друштву”, објашњава Благовчанин.

- Неопходан нам је потпуни рестарт овог система како бисмо за све, а прије свега за младе, направили хуманији систем и друштво. Није довољно уређење само једног сегмента, истиче аналитичар Велизар Антић.

“Партократија и корупција су нагризле читав систем и док то не искоријенимо, млади ће ићи у уређенија друштва. Потребно је подизање животног стандарда јер наравно да ће људи ићи тамо гдје је плата 2.500 евра, а неће радити за 500 евра. 

Потребно је урадити да способни долазе на функције, а не политички подобни. Потребно је растеретити привреду, а видимо да наша власт кад загусти, кад нема пара, одмах удара тамо гдје има, или по грађанима или по привреди”, истиче Антић.

- Потребно је радити све супротно од онога што се ради у последњих 25 година, додаје Благовчанин.

“Да се, прије свега, образовни систем из корјена обнови, да ми младе припремимо на овај систем у којем тренутно живимо, а не да их образујемо до одређеног момента у којем одлазе у друге државе и то иоле стечено знање успјевају да користе тамо, нажалост као јефтинија радна снага”, сматра Благовчанин.

- Проблем се не може у попуности ријешити али се може ублажити кад се економија и демографија удруже, мишљења је Пашалић.

“Ми се морамо стратешки одредити према управљању миграцијама. Људи се не морају враћати али наши људи из дијаспоре могу овдје да инвестирају и запошљавају како би они који су остали мање одлазили. Ако се они који су отишли врате, добро се и вратили”, каже Пашалић.

Када би се све то могло остварити, не могу са сигурношћу да кажу ни највећи оптимисти. Грађани који годинама бирају исте политике које нас вуку уназад дубоко у себи знају да систем не ваља. Међутим, живе у страху хоће ли сачувати свој посао или запослити своју дјецу, па својим гласовима или сакупљеним гласовима одржавају систем који након избора критикују, закључује Благовчанин.

(БН) Фото: Илустрација