Грађани подигли пет милијарди КМ више кредита за 10 година

ако су, према овим подацима, кредити становништву 2014. године износили 7,42 милијарде КМ, док су у октобру прошле године они били у износу од 12,76 милијарди КМ.

Значи, већи су за тачно 5,34 милијарде КМ.

Како стоји у овим подацима, укупни кредити су 2014. године износили 16,47 милијарди КМ, док су у октобру 2024. били већи за 8,89 милијарди КМ и износили су 25,36 милијарди КМ.

Из Централне банке БиХ су у анализи навели да и поред пооштравања кредитних стандарда у сектору нефи¬нансијских приватних предузећа и перцепције виших ризика од страна банака, висока тражња за кредитима и даље пресудно утиче на кредитну динамику у БиХ.

"Годишња стопа укупног кредитног раста у октобру 2024. године (9,4%) незнатно је нижа од највеће у задњих 15 година (9,7% у 7/2024). Каматна стопа на новоодобрене кредите становништву (5,6%) на нивоу је овогодишњег просјека. На тржишту новоодобрених кредита не¬финансијским предузећима просјечна пондерисана каматна стопа у октобру износила је 4,4%, а код сектора становништва 5,6%", навели су из Централне банке БиХ.

Додали су да је висока тражња за кредитима и даље главни фактор кредитног раста, уз стагнацију каматних стопа на тржишту БиХ.

"Настављен је вишемјесечни раст укупних депозита, који је у октобру био концентрисан у сектору становништва и нефинансијских приватних предузећа. Обавезе сектора генералне владе према банкама су благо порасле, а изложеност банака према овоме сектору се није значајно промијенила", казали су из ЦБ БиХ.

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за "Независне новине" да ове податке треба разматрати у контексту промјене кључних макроекономских индикатора у протеклој деценији.

"Уколико имамо у виду да је бруто домаћи производ БиХ у том периоду повећан за 12 милијарди КМ, а укупни депозити становништва за седам милијарди КМ, раст кредита за пет милијарди не представља изненађујући податак. Усљед раста зарада у протеклом периоду расла је и кредитна способност грађана, што је резултирало растом кредитних пласмана банака", нагласио је Млинаревић.

Према његовим ријечима, нажалост, раст потрошачких кредита усљед неконкурентности домаће производње доприноси расту нашег трговинског дефицита и овај кредитни раст не подстиче раст домаће производње.

"Из угла утицаја кредитних пласмана банака много је значајније пратити обим и структуру њихових пласмана привреди. Преко анализе тог податка бисмо могли доћи до одговора у којој мјери је банкарски сектор фактор подршке привредном развоју БиХ", закључио је Млинаревић.

(Независне) Фото: Цапитал