Друштвене мреже - плодна платформа за грађански бунт

„Специфично је за друштвене мреже да су постале пуно моћније у креирању јавног мњења од традиционалних медија. Данас друштвене мреже, попут Инстаграма, ТикТока и X-а, предњаче и немају цензуру државних или других алата. Оне стварају појединце са истим идејама који се повезују из солидарности према одређеним проблемима“, каже социолог јадранка Берић.

Грађани кажу да подржавају бојкот, јер је то начин да се њихов глас чује. 

Раст цијена донио је више новца у државну касу, а трговцима остваривање екстремне добити. Досадашњи циклуси бојкота нису имали јак одзив, као у региону, али су свакако послали поруку великим трговачким ланцима. Постоји више начина да се цијене смање.

„Ми одавно немамо одређене стратегије за нашу производњу. То би свакако утицало на самњење цијена, барем одређеног броја производа. С друге стране, ограничење марже мора да постоји на основне животне намирнице, а можда и на друге. Такође, стопа ПДВ-а не може бити иста на луксуз и на хљеб“, сматра Муриса Марић из Удружења грађана "Дон"из Приједора.

Када нису дани бојкота грађани могу да рационализују куповину, а неколико марка више ће сачувати у новчаницима, ако се одлуче за малопродајне трговине које раде на дисконтном принципу, кажу економисти.

„То су они ланци гдје немате толику угодност куповине, гдје можда немате климатизован простор, гдје није све идеално сређено, али због тога мањи су и трошкови. Ми имамо доста тих премиум ланаца, а очигледно да већи дио грађана не полаже толико на саму угодност“, објашњава Саша Грабовац из Удружења економиста Републике Српске.

Вријеме које је испред нас показаће да ли ће одзив на бојкот бити масовнији. То зависи од снаге организовања, али и од помјерања фокуса грађана са дневно политичких препуцавања на реалне животне проблема, као што је вртоглави раст цијена намирница.

Опширније у видеу који слиједи.

(БН) Фото: БН