Жртве усташког злочина у Шарговцу: Зашто на спомен плочи и даље пише да су дјеца умрла?

Док су властима пуна уста културе сјећања и обиљежавања страдања српског народа, бројни примјери доказују колико власт стихијски ради неке ствари и  не води рачуна да исправи бројне грешке које стварају погрешну слику о историјским догађајима.

Тако на спомен табли на Основној школи Ђура Јакшић у бањалучком насељу Шарговац и даље стоји како су у другом свјетском рату дјеца умрла, иако су ту дјецу 1942. године убиле усташе и то на монструозан начин.

- Када је у питању Други свјетски рат, у Шарговцу, Дракулићу и Мотикама почињен је један од највећих злочина. За 10 часова убијено је 2300 мјештана српске националности, а међу њима 551 дијете од чега 52 ученика основне школе у Шарговцу, каже професор српског језика и књижевности Јелена Гајановић.

Пита зашто онда на школи пише да су дјеца умрла, када се зна да су убијена на монструозан начин?

"На спомен-костурници у Дракулићу, а то је све исти догађај, пише да су мјештани српске националности убијени, на споменику раковачким рударима који су исти дан убијени пише такође да су убијени, само на спомен-плочи на шарговачкој основној школи пише да су дјеца умрла. То ми врло смета зато што прво није истина, а друго зато што је то школа-стратиште што причи даје једну још већу димензију", каже Гајановићева.

Јелена Гајановић, која се у оквиру просвјетног рада бави клутуром сјећања каже да је контактирала све институције, од школе, преко Града до Министарства просвјете. Спомен плоча је постављена 2012. године.

Директор Основне школе у Шарговцу каже да је правилником забрањено да се истичу увредљиви натписи као што је термин убијен. Зато је тада одлучено да је најбоље пресликати оригиналну разгледницу из тог времена, а која је пронађена у школском архиву.

"Као што су усташе натјерале учитељицу Добрилу да упише да је све један ученик умро/умрла тог 7. фебруара како би била нека симболика и самим тим смо рекли да није један злочин урађен већ два: прво што су убијена дјеца, а друго што је натјерано да се упише да је умрло природном смрћу", каже Дарко Томић, директор ОШ Ђура Јакшић, Шарговац.

"Иначе спомен плоча представља реплику разредне књиге, али је проблем што је разредна књига то што је у њој записано учитељица Добрила Мартинић је заправо натјерана поред имена сваког убијеног српског дјетета да је оно умрло 7. фебруара 1942. Не треба нам пуно размишљања да дођемо до закључка да је то устачки наратив, а нама такав наратив не треба када је нешто тако у питању", сматра Јелена Гајановић.

<имг срц="/стораге/имагес/2025/04/25/396257/зртве-устаског-злоцина-у-сарговцу-засто-на-спомен-плоци-и-даље-писе-да-су-дјеца-умрла-2.wебп" алт="" />

Томић каже да није против тога да се поред спомен-плоче назначи и да су дјеца убијена, али да није било званичне иницијативе да се натпис мијења.

"Испод школе треба радити један спомен парк, у преговорима смо са Градом и Републиком гдје би ту свакако појаснили детаље злочина. Питање је када ће тај спомен-парк бити направљен, а до тада би можда било добро да се поред ове уради још једна спомен плоча, уз сагласност Министарства и Града да се детаљно опише зашто та плоча изгледа као што изгледа данас", сматра Томић.

На овом мјесту, баш испред спомен плоче се сваке године одржава парастос за ученике које су усташе звјерски убиле. Истом присуствују највиши званичници Републике Српске и ресорни министри. Зато је нејасно, каже Гајановићева, зашто се неко не позабави овим питањем како би на спомен плочи коначно била написана истина?

<ифраме срц="//www.yоутубе.цом/ембед/QИпхд4сxY8Е" wидтх="560" хеигхт="314" аллоwфуллсцреен="аллоwфуллсцреен">

(БН) Фото: БН