Путин и Си објавили заједничко писмо, напали Америку

Ово је Сијева једанаеста посјета Русији откако је преузео дужност 2013. У четвртак су он и Путин разговарали скоро четири сата, називајући један другог блиским пријатељем.

Путин је најавио и долазак у Кину на јесен, гдје ће бити обиљежен пораз Јапана у Другом свјетском рату. Заједничка изјава отишла је даље него раније, директно оптужујући Сједињене Америчке Државе, преноси Б92.

“САД и њихови савезници покушавају да прошире НАТО ка азијско-пацифичком региону, стварајући затворене савезе и покушавајући да придобију земље у региону за њихову ‘индо-пацифичку стратегију’, подривајући тиме мир, стабилност и просперитет у региону”, наводи се у саопштењу.

Кина годинама дијели мишљење Русије да ширење НАТО-а угрожава безбједност. Такође су рекли да ”једностране мјере принуде, укључујући економске санкције које заобилазе Савјет безбједности УН, крше Повељу Уједињених нација и међународно право и подривају глобалну безбједност”.

Кина је годинама у трговинском рату са САД, започетом доласком Доналда Трампа на власт, и тај сукоб потреса свјетска тржишта. Кина и САД треба да одрже почетне разговоре овог викенда како би смириле тензије. Истовремено, САД врше притисак на Русију да пристане на мировне преговоре у Украјини.

Сусрет кинеског и руског лидера још једном потврђује колико су њихови односи блиски и колико се виде као противтежа америчкој доминацији. Си је ове недјеље рекао и да је Други свјетски рат представљао ”ослобођење Тајвана” и његов ”повратак Кини”.

Иако Комунистичка партија Кине сматра Тајван дијелом своје територије, никада није владала острвом – власти Републике Кине повукле су се тамо 1949. након пораза у грађанском рату. Кина и даље тврди да ће силом анектирати Тајван ако буде потребно, а Си види рјешавање тог питања као дио свог политичког насљеђа.

У саопштењу се такође наводи да Русија “чврсто подржава мјере Кине за заштиту суверенитета и територијалног интегритета и постизање националног уједињења”.

Иако Кина и Русија немају формални војни савез, њихова интензивна војна сарадња све више забрињава. Према пројекту “Чајна Пауер”, само прошле године одржали су чак 14 заједничких војних вјежби. Кинеска почасна гарда учествоваће и на војној паради у Москви, која се одржава данас – први пут од 2015. године.

(Б92)  Фото: Тањуг/АП