Колапс куповне моћи грађана: Живот све скупљи, власти ћуте

Прехрамбене и хигијенске потрепштине, које чине основу потрошачке корпе, биљеже континуиран раст цијена. На тржишту се биљежи знатно поскупљење основних намирница попут хљеба, уља, меса и млијека, док се истовремено реалне плате не повећавају у складу с тим. У бројним домаћинствима храна више није питање избора, већ преживљавања — приоритети се мијењају, а луксуз постаје оно што је некада било свакодневица.

Плате у јавном и приватном сектору, уз ријетке изузетке, нису пратиле темпо инфлације. Највећи удар трпе породице с дјецом, пензионери и незапослени, који су најосјетљивији на промјене цијена. Разлика између номиналне плате и стварне куповне моћи никада није била израженија.

Поред економских изазова, политичка криза додатно дестабилизује већ нарушену свакодневицу. Умјесто ефикасног одговора и системских мјера подршке, институције се све чешће суочавају са блокадама, етничким тензијама и недостатком политичке воље да се проблеми грађана ставе у први план. Кључни закони и реформе које би могле ублажити посљедице инфлације остају заглављени у процедурама.

Недостатак координисаних економских мјера и социјалних политика само продубљује јаз између грађана и власти. Помоћ која се повремено најављује ријетко долази до најугроженијих слојева друштва, а транспарентност у расподјели средстава готово не постоји.

Док корпа постаје све скупља, одговори система остају тихи. Грађани све чешће прибјегавају штедњи на основним потребама, одгађању лијечења, повлачењу из тржишта рада и разматрању одласка из земље. БиХ се суочава не само с економским, већ и с дубоко социјалним и демографским проблемом, који може имати дугорочне посљедице.

Без конкретних и храбрих политичких потеза, опоравак неће бити могућ. У међувремену, свакодневни живот грађана своди се на преживљавање, док институције, умјесто рјешења, производе нова питања.

(Форбес) Фото: АП