У овој општини немају ни банку, ни пекару, ни месару

„Имали смо пилану, ћилимару, Фабрику моторних возила „Фамос“. Трново је имало око 7, 8 хиљада становника“, каже један од становника ове локалне заједнице

-Према попису становништва из 2013.година на подручју општине Трново живјело је 2.050. становника. Грађани са којима смо разговарали кажу да је тај број данас знатно мањи.

Само у прошлој години на подручју ове локалне заједнице рођено је свега 9 беба, а у нову школску годину до сада уписано свега шест првачића.

 „Прошле године је било тринаест првачића, претпрошле године је било шест. Никада не можемо бити начисто да ли је у питању повећање или смањење.

На подручју ове мале и изразито неразвијене локалне заједнице никада није постојала средња школа, бензинска пумпа је затворена, месара не постоји, пекара је такође затворена, а не постоји ни фризерски салон.

Списак онога што не постоји у овој локалној заједници овдје се не завршава. Грађани кажу да им је потребан и већи број љекара.

"Ја кад дођем ту љекару, знам шта ме чека, одмах је дај упутници и иди у болницу. Ја бих хтјела мало више од љекара, мене не задовољава љекар који је ту на дежури, а у бити у Сарајеву", наводе саговорници.

 „Банка нам је била отворена и затворена је након годину дана“.

Ово су неки од разлога због којег становништво напушта ову општину. Први човјек општине Мирослав Бјелица каже да пронаталитетном политиком покушавају задржати становништво.Додаје да су у претходном периоду  двије вишечлане породице доселиле у ову општину.

 „За склапање брака дајемо 500 марака, за упис у први разред основне школе дајемо 500 марака. Имамо бесплатну играоницу за сву дјецу Трнова. Имам бесплатан превоз за све средњошколце у средњу школу.

У току зиме организујемо школу скијања за основце, гдје им обезбједимо комплет опрему, инструктора и превоз. Дајемо стипендије за све средњошколце у висини од 150 марака. Од ове године за рођење првог дјетета дајемо 2.000 марака, за рођење другог дјетета, 4.000 марака, за рођење трећег дјетета 6.000 марака.

Упркос највећим издвајањима за пронаталитетну политику у Републици Српској, становништво напушта ову. О разлозима одласка за БН ТВ су говорили и становници.

 „Вјероварно због посла, запослења, школовања. Не би било лоше да има нека фабрика да се ова омладина може запослити“,

 „Млади људи одлазе одавде, разлог је запошљавење, средња школа“.

Радна мјеста у Трнову везана су за јавни сектор, док реални сектор готово да не постоји.

 „Овдје у Трнову нико ништа не ради, а сви су запослени. Ја то не могу да схватим у овоме времену да се тако живи и сви добро живе, закључује грађанин.

Да ће се у наредном периоду радити на развоју привреде обећава први човјек ове локалне заједнице. Најављује да ће ускоро бити формирана индустијска зона, а већ постоји неколико инвеститора који ће градити погоне.

Да ли ће Трново вратит стари сјај или ће и даље бити на рубу опстанка показаће вријеме? 

(БН) Фото: БН