Како би Иран могао потопити свјетску економију?

Ријеч је о уском морском пролазу који, иако површином мален, има велику стратешку тежину – и потенцијал да, у случају ескалације, изазове глобалну енергетску и сигурносну кризу.

Хормуз – енергетска артерија свијета

Хормушки мореуз, смјештен између Ирана и Омана, повезује Персијски залив с отвореним океаном.

Око 20% укупне глобалне нафте (процјене говоре о 17 милиона барела дневно), као и знатан дио свјетског ЛНГ-а, пролази управо овим правцем.

Пролаз користи већина земаља Блиског истока богатих нафтом: Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт, Ирак и Катар.

Управо та бројка чини Хормуз најважнијом енергетском тачком на свијету.

Његова блокада – чак и привремена – доводи до непосредне дестабилизације свјетског тржишта енергената, драматичног пораста цијена и ширења несигурности на финансијским тржиштима.

Иранска стратешка карта

Иран је свјестан своје позиције. С обалом која надзире сјеверни дио мореуза и војном инфраструктуром размјештеном дуж обале и на оближњим отоцима, Техеран има капацитет за блокаду пролаза – путем поморских мина, пројектила, дронова и асиметричних напада.

У протеклим вијековима, Исламска Република је више пута пријетила затварањем Хормуза, понајвише као одговор на америчке санкције или израелске нападе.

Но данашњи контекст – директна војна конфронтација с Израелом, дестабилизација регије и напетости са САД-ом – чине ту пријетњу конкретнијом но икада.

Геополитика у сјени тензија

Затварање Хормуза не би било само војни чин – био би то политички сигнал Западу, посебно Wашингтону, Лондону и Паризу, али и јасна порука регионалним ривалима попут Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата.

Иран тиме не би само тражио простор за политичко маневрирање – већ би цијели енергетски систем свијета претворио у таоца регионалног сукоба.

Важно је нагласити да чак и без потпуне блокаде, довољан је низ напада на танкере, поморске мине или заплијена трговачких бродова како би се дестабилизовала перцепција сигурности.

У условима страха и несигурности, тржишта реагирају аутоматски – расту цијене нафте, падају валуте земаља увозница и јача инфлација.

Могуће посљедице за међународну заједницу

Ако би Иран повукао потез затварања Хормуза, посљедични таласи би захватили, САД и НАТО, који имају поморске базе у регији (посебно у Бахреину и Катару), Кину, Јапан, Индију и Јужну Кореју, као највеће увознике енергената из Перзијског заљева, Европску унију, која би се суочила с додатним енергетским притисцима усред рата у Украјини, глобална финанцијска тржишта, која су већ нестабилна због инфлације, трговинских ратова и климатске транзиције.

Политички гледано, блокада Хормуза би захтијевала одлучан војни одговор САД-а, што би могло додатно интернационализовати сукоб Иран-Израел и гурнути регију у ширу ескалацију, можда и отворени рат већег опсега.

Иран не мора побиједити у конвенционалном рату да би имао стратешки утицај.

Затварањем Хормуза он показује да још увијек држи у рукама једну од најјачих карата свјетске геополитике.

У тренутку када се глобална равнотежа моћи све више ослања на енергетску сигурност и поморску слободу, та карта може имати далекосежне посљедице – не само за Блиски исток, него за цијели свијет.

(Форбес.бих) Фото: Тањуг/АП