Због нелегалне Владе Српске упитан рад бројних институција

С обзиром на то да Устав Републике Српске прописује да мандатара Владе Српске може именовати само предсједник Републике Српске, чињеница је да је мандатара именовала неовлаштена особа што у старту чини упитним законитост и уставност састава и одлука нове Владе РС и чини упитним и легалност сједнице НСРС о тој теми.

Иако владајући режим у Републици Српској и већина у Народној скупштини РС упорно понављају да им је Додик предсједник Српске, јасно је да такве тврдње немају обавезујућу и правну снагу, па ће се пред Уставним судом БиХ сигурно врло брзо наћи захтјев за оцјену уставности и легитимитета нове Владе РС.

Огромне посљедице

Јер, формирање нове Владе Републике Српске под палицом и уз потпис за мандатара Милорада Додика, који је изгубио легитимитет, доводи у питање не само уставност институција Републике Српске већ и функционисање кључних државних тијела БиХ.

У прилог томе свједоче бројне институције на нивоу БиХ у чијем раду учествују и гдје доносе одлуке и представници Владе Републике Српске.

Напримјер, чланови шесточланог Фискалног вијећа БиХ су и предсједник Владе Републике Српске и министар финансија Српске.

То значи да би у саставу Фискалног вијећа, кључне државне институције која одлучује о буџету БиХ, стратегији задуживања и односу с међународним финансијским институцијама, сједили и одлуге доносили неуставни и нелегитимни представници Владе Републике Српске.

Јасно је да би на тај начин били директно угрожени кредибилитет и законитост Фискалног вијећа БиХ, а одлуке које оно доноси могле би бити оспорене пред Уставним судом БиХ.

Поред Фискалног вијећа, предсједник Владе Републике Српске и министри по различитим функцијама учествују у раду низа државних тијела и координационих механизама.

Ту спадају Савјет министара БиХ кроз механизам координације о ЕУ интеграцијама, разне заједничке комисије и тијела за државну границу, сигурност, енергетику, јавне набавке...

Ако би у тим тијелима учествовали представници владе која носи већ сад хипотеку неуставне, поставља се питање правне ваљаности сваке њихове одлуке.

Зато и прије потенцијалне одлуке Уставног суда БиХ о неуставној Влади Републике Српске ,државне институције БиХ, као и ентитетске и локалне, не би требале имати никаквих дилема при доношењу одлуке одбијања легитимације њеног постојања.

Јер, наставак сарадње значио би фактичко признавање нелегалног стања, а с друге стране, сигурно је и да ће одбијање сарадње довести до институционалне блокаде оних државних институција и тијела у којима учествује и Влада Републике Српске.

Креирани хаос који још није изазвао рекације 

Институције Европске уније и међународни партнери и БиХ и Република Српска још увијек ћутео самом Додиковом чину именовања мандатара, као и новој влади, али једини логичај слијед догађаја биће сигурно да ће оне одбити сарадњу с таквом владом и да ће условити правно утемељено представљање БиХ.

С друге стране, сви они који слиједе Додика ризикују и кривичну одговорност и својим потезима и институције , установе и грађане Републике Српске одводе у незавидан положај и ситуацију.

Угрожене пензије, социјална давања ...

Напримјер, банке у Републици Српској које послују према законима Републике Српске и БиХ, али и према регулаторним актима Агенције за банкарство РС, Централне банке БиХ и међународних финансијских стандарда, врло брзо ће се наћи у ситуацији да добију неки акт чији је потписник предсједник неуставне Владе Републике Српске или неки од министара.

Постоји реална могућност да такви акти буду оспорени, а банке се суочавају с ризиком да учествују у радњама које би касније могле бити проглашене ништавним.

То отвара простор за правну несигурност и потенцијалне тужбе, посебно када је ријеч о већим финансијским аранжманима и кредитним задужењима.

С обзиром да се дуг Републике Српске сервисира кроз емисију обвезница, кредитне аранжмане са домаћим и међународним банкама те кроз буџетске приходе, ако међународне финансијске институције и кредитори оцијене Владу РС нелегитимном, могло би доћи до одбијања нових аранжмана и рефинансирања постојећих дугова.

Тиме се Република Српска доводи у опасност финансијске блокаде, а терет дуга би могао постати неодржив. Повјерење инвеститора било би додатно нарушено, што би значило повећање каматних стопа и смањење спремности за сарадњу са властима Српске.

Наравно да би с тиме највише биле погођене најрањивији слојеви друштва, прије свега пензионери и социјално угрожени , јер те исплате највише зависе од стабилности буџетских прихода и одлука Владе Републике Српске.

Зато, с обзиром на све наведене ризике и неуставност поступака, јасно је да именовање нове Владе Републике Српске под палицом Милорада Додика представља озбиљну пријетњу стабилности институција и финансијској сигурности грађана, те да је правно и политички неодрживо.

(Рапорт) Фото: БН