Реформска агенда СНСД-а дерогира Републику Српску

Др Милан Благојевић 

Истом приликом прије неколико дана рече СНСД-ов и Додиков Сташа Кошарац и ово (како је пренијела РТРС на свом порталу у чланку од 3.10.2025. године):

"Уставне надлежности Републике Српске су свето слово и црвена линија преко које нећемо прећи ни по коју цијену, а посебно не због шарене лаже зване реформска агенда".

Колику је неистину овим изрекао Кошарац најбоље доказује текст Реформске агенде, за коју је и он гласао неки дан, као министар у Савјету министара БиХ.
Кажем то након што сам прочитао текст те агенде, који засад постоји само на енглеском језику.

У јавности се већ с правом говори да се Реформском агендом Босна и Херцеговина између осталог обавезала да ће искључиво на нивоу БиХ, дакле не и од стране ентитета чија је то надлежност по Уставу БиХ, усвојити закони у области електричне енергије. За ту обавезу гласали су и СНСД-ови министри у Савјету министара БиХ, што јасно произлази из Табеле 28 на стр. 39 Реформске агенде, у којој су се обавезали на доношење тих закона на нивоу БиХ, који ће, како стоји у тачки 1.4.1.1, регулисати питања сигурности и унутрашњег тржишта електричне енергије те формирања само једног регулатора електричне енергије, путем закона о регулатору, преносу и тржишту електричне енергије БиХ (Лаw он Регулатор, Трансмиссион анд Маркет оф Елецтрицитy оф Босниа анд Херзеговина - како стоји у енглеској верзији текста Реформске агенде).

У преводу, то ће значити гашење садашње Комисије Републике Српске која је надлежна за ову област на територији Републике Српске, а то ће, што је од нарочите важности за грађане Републике Српске, у догледној будућности значити сасвим извјесно повећање цијена електричне енергије.

Јер, у тачки 1.4.1.3. Реформске агенде преузета је обавеза да се само на нивоу БиХ именује Оператор тржишта електричне енергије који ће одређивати цијене, а оне ће, како стоји у тачки 1.4.1.6. Агенде, одражавати "најбољу праксу ЕУ" (што ће сигурно значити веће цијене).

У Реформској агенди није било потребе да се на ниво БиХ преноси надлежност за питања државне помоћи и формирање органа БиХ за ту област, јер је те надлежности СНСД већ пренио када је СНСД-ов Никола Шпирић 2008. године, као тадашњи предсједавајући Савјета министара БиХ, потписао Споразум о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ, којим је (Глава ВИ члан 71 Споразума), Република Српска развлаштена од ове надлежности која јој иначе припада по Уставу БиХ.

Има и других области за које из Реформске агенде произлази да требају бити уређене на нивоу БиХ, иако су и оне по Уставу БиХ надлежност ентитета.

Тако је, рецимо, у Табели 16 Агенде, у тачки 1.2.1.1. преузета обавеза да се на нивоу БиХ усвоји закон о електронском идентитету и услугама електронских трансакција, којим би искључиво на нивоу БиХ било уведено надзорно тијело за ту област.

Али оно што је највише привукло моју пажњу јесу обавезе које су СНСД-ови министри у Савјету министара БиХ преузели, а да ниједног тренутка нису питали Народну скупштину Републике Српске да ли је она сагласна са тим.

Ради се о обавезама на стр. 21 Реформске агенде, по захтјеву о 14 прироритета које је Европска комисија у мају 2019. године поставила пред БиХ за њено чланство у ЕУ.

У прилогу овог текста је фотографија тог дијела Реформске агенде (стр. 21 тачка 4 Табеле) из које је сасвим јасно како су СНСД-ови министри у Савјету министара БиХ између осталог гласали и за следеће:

1. да се у Устав БиХ унесе тзв. замјенска клаузула да БиХ, након приступања ЕУ, може преузети надлежности од ентитета како би превенирала кршење права ЕУ;

2.  да се установи правосудно тијело на нивоу БиХ надлежно да обезбиједи јединствену примјену права на територији цијеле БиХ. У преводу, то значи оснивање врховног суда БиХ, што ће довести до укидања Врховног суда Републике Српске, јер не могу постојати два врховна суда;

3. елиминацију права вета у одлучивању, што ће водити у укидање тог права Републике Српске у Предсједништву БиХ и Парламентарној скупштини БиХ.

То су, по мени, фатални пропусти и грешке, фатални по Републику Српску и њену будућност, за које су ипак гласали СНСД-ови министри у Савјету министара БиХ, јер без њихових гласова не би могло доћи до усвајања такве Реформске агенде. А такве грешке неминовно воде у дерогирање Републике Српске.

Аутор: Др Милан Благојевић