Хоће ли БиХ поново бити на ''сивој листи'' због неефикасних мјера против прања новца

Нова контрола стиже у фебруару наредне године, а Монеyвал нас је већ упозорио на озбиљне пропусте у примјени закона.

Комитет експерата за оцјену мјера против прања новца и финансирања тероризма Савјета Европе, такозвани Монеyвал, у децембру прошле године је утврдио да у Босни и Херцеговини постоји низ недостатака у овим областима. До фебруара наредне године треба да се исправе пропусти. Од 70-ак препорука потребно је испунити 75 посто њих како се не бисмо поново нашли на "Сивој листи" земаља када је ријеч о прању новца и финансирању тероризма.

Потребно је да БиХ приоритетно усвоји закон о одузимању и управљању имовином на државном нивоу, те закон о циљаним финансијским санкцијама у вези са тероризмом, финансирањем тероризма и пролиферацијом оружја за масовно уништење. Већ дуго се чека на успостављање регистра стварних власника правних лица у Босни и Херцеговини, што је још један важан услов ЕУ и ФАТФ-а, а који оцјењује Монеyвал, те га надлежне институције морају хитно ријешити.

Посла је много, а времена мало. Оптимизма у позитиван исход не недостаје.

- Оно што би био приоритет, с обзиром да смо у Извјештају били најлошији, јесте Закон о циљаним финансијских мјерама УН-а против тероризма и против финансирања тероризма, те финансирања пролиферације. Да ли ћемо успјети, видјећемо. Министарство безбједности је урадило овај закон. Ми ћемо га сљедеће седмице послати на мишљење. Убацићемо га у процедуру. Надамо се да ће бити усвојен тамо до фебруара мјесеца", каже Един Јахић, члан Делегације за "Монеyвал".

Евентуално враћање на "Сиву листу" имало би низ негативних ефеката. Ако је неко и мислио инвестирати у БиХ, то би га увјерило да то не чини. Нашим привредницима, осим што би трајале дуже, све трансакције према иностранству биле би и скупље. Посљедице не би заобишле ни обичне грађане.

Дошло би до онемогућавања плаћања неких интернационалних сервиса. Исто тако, неки трансфери наших људи који живе у иностранству, новчани трансфери који иду преко одређених платформи које служе за слање новца, можда би били забрањени. Исто тако били би усложњени и скупљи. Тако да би сигурно и грађани осјетили неке посљедице", истиче Саша Грабовац, предсједник Удружења економиста "СWОТ".

Прање новца у БиХ надзиру бројне институције на свим нивоима власти, али кључна институција у борби против финансијског криминала је СИПА, тачније њен Финансијско-обавјештајни одјел. За ову годину нема података, али је у прошлој забиљежен раст и броја сумњивих трансакција и њихова вриједност.

Финансијско-обавјештајно одјељење Државне агенције за истраге и заштиту запримило је 1.279 пријава сумњивих трансакција, чија укупна вриједност износи 298 милиона конвертибилних марака, што је повећање од 30 милиона КМ. У 63 посто случајева потврђена је сумња на постојање кривичног дјела.

Тужилаштвима у БиХ прослијеђено је 11 извјештаја с основаном сумњом на прање новца и повезана кривична дјела, а њима су обухваћене 43 физичке и 12 правних особа.

Економиста Зоран Павловић сматра да Босна и Херцеговина има можда најригорозније контроле прања новца, али када је ријеч о физичким лицима то јест обичним грађанима.

"Ми смо за обичан народ и људе невероватно успоставили строг систем рада са новцем, док очигледно за неке велике трансакције та правила не важе, а велике трансакције су управо оних људи, оних фирми, оне трансакције које су у бити сумњиве", наглашава Павловић.

Монеyвал, Комитет експерата Савјета Европе, стално је тијело које процјењује колико је у некој земљи систем за спречавање прања новца адекватан и у складу са међународним стандардима. Кажу да нисмо најгори, али да имамо штошта да поправимо и унаприједимо. Наравно, дали су и рок за то. 

(БХТ)