Блануша је остварио изванредан резултат, опозиција сада мора много тога да уради

- Кандидат СДС-а професор Бранко Блануша освојио је више од 200.000 гласова својим квалитетом и то је највише његов лични успјех него успјех коалиције опозиционих странака које су га подржале, а које је успио да окупи око себе и које су се једва ујединиле, сматра Благојевић.

„Ауторитет који су гласачи правилно препознали и дали господину Блануши био је тај одлучујући моменат који је донио толики број гласова не само професору Блануши него и коалицији странака која је њега предложила као свог кандидата. Ако се ово има у виду, још је рано изводити закључак и наговјештавати да је то свјетло на крају тунела што се тиче избора у октобру наредне године. Да то говори, а не говори, да можемо очекивати да оваква опозиција у Републици Српској буде евентуални побједник на изборима“, каже Благојевић.

- Показује то примјер града-случаја Зворника у којем се, како многи тврде, десила крађа гласова, а у којем је СДС направила огроман пропуст када ни на једном бирачком мјесту није имала ниједног акредитованог посматрача, каже даље Благојевић.

„Како очекивати сада од СДС да може да побиједи на изборима и да води државу, да води Републику Српску као евентуални побиједник избора, ако не може да организује процес акредитације и акредитује своје посматраче у Граду Зворнику? То је недопустиво. То говори о стању те странке на локалу које није нимало добро. То је напросто недопустиво да таква странка нема ниједног акредитованог посматрача, не у неком селу „Горњем“ или „Доњем“, него у Граду Зворнику“, мишљења је Благојевић.

- Говорећи о актуелном проблему имовине, Благојевић истиче да је Српска још у вријеме Живка Радишића, тада предсједавајућег Предсједништва БиХ, пропустила последњу прилику да имовину упише на Републику Српску ратификовањем по Српску веома опасног споразума.

„Могао је Живко Радишић ставити вето и упутити споразум у НС Републике Српске. Да је то урадио, као што није, Народна скупштина би ставила вето и не би било ништа од споразума. Међутим, он је гласао и тако је ратификован тај споразум. Сад смо ми доведени у ову ситуацију у којој се налазимо и хватамо се за главу. Тад је било постављено питање државне имовине, без тога не би могло бити постављено“, јасан је Благојевић.

- Колико су институције у БиХ обезвријеђене, наглашава Благојевић, показује случај Милорада Додика којем је забрањено да остане предсједник Српске али не и на функцији предсједника СНСД-а што, како каже, показује јад и биједа правосуђа у БиХ.

“Дакле, у пресуду Суда БиХ требало је унијети не само санкцију која му се изриче него и које су правне, да тако кажем споредне, посљедице те осуде, које су то забране у односу на ону главну да не буде предсједник Репиблике Српске. Умјесто да Суд БиХ овако поступи, он се дописује са ЦИК-ом, који нема никакве надлежности што се тиче тога да ли неко може бити или не може бити предсједник неке странке и са Основним судом“, истиче Благојевић.

Благојевић наводи да СНСД очигледно нема црвене линије када су у питању интереси Републике Српске што, како каже, показује усвајање Реформске агенде за коју су гласали министри из СНСД-а у Савјету министара БиХ. То је расвлашћује Републику Српску и значи њену потпуну ерозију, закључује Благојевић.

(БН)