БиХ на корак од чланства у НАТО-у, али то кошта око милијарду из буџета

Да ли ће БиХ у НАТО зависи од става власти Републике Српске. Односно да ли ће трговати, или су већ истрговали скидање санкција за чланство у НАТО, или ће се држати ранијег усаглашеног става свих политичких опција у Српској, да по питању чланства у НАТО слиједимо Србију.

Војни аналитичар Владе Радуловић сматра да пуноправно чланство БиХ у НАТО  кочи нерјешено питање војне имовине, тачније 23 војне локације у Републици Српској које би требале бити уписане на БиХ.

"Све остало је већ ријешено и суштински БиХ се већ налази у завршној фази пријема у чланство. Сви кораци су већ испоштовани. БиХ је добила МАП, Акциони план за чланство у НАТО, а у октобру прошлке године усвојен је и нови стратешки оквир за период 2025-2028.'', подсјећа Радуловић и тврди да, ако поредимо БиХ и Србију, БиХ је на корак до чланства а Србија је далеко од тога.

Ако је БиХ на корак до НАТО чланства на корак је и до издвајања новца за то чланство. Истине ради новац се не слива директно у НАТО касу него индиректно, јер наоружање, технику и све остало за потребе своје одбране, ако сте члан Алијансе купујете од земаља НАТО савеза.

Тренутно НАТО чланице за одбрану одвајају у просјеку 2% БДП-а али Америка инсистира да то буде 5%, на шта су се прошле године на самиту НАТО-а у Хагу све чланице обавезале.

,,БиХ има веома мали војни буџет. Издвајања су од 0,7 до 0,9 БДП-а, дакле испод 1% БДП-а па ви видите сад колика је то разлика до 5%'', истиче Радуловић.

Ако би БиХ постала чланица НАТО  морала би, бар у првим годинама за одбрану одвојити минимално 2%  БДП-а што је око милијарду марака. Тај би се износ касније знатно повећавао. Има ли БиХ тај новац? Да ли ће и тај трошак пребити преко леђа грађана кроз нове намете?

"Они неће промијенити своје навике, напротив све ће више трошити на плате , возила и остала луксузирања.То онда значи неки нови намет, нека нова прерасподјела новца'', каже економски аналитичар Светлана Ценић и подсјећа да се и неке развијене земље чланице НАТО-а буне јер повећање издвајања за одбрану значиу смањење издвајања занеке друге области попут здравства или школаства.

Ако у БиХ на уштрб здравства и школства будемо плаћали одбрану црно нам се пише јер су нам те области већ на дну.

 Да ли ће наше власти посегнути за додатним резовима у тим секторима или ће нам припремити неке нове акцизе, рецимо на ваздух?

(БН)