Тиранија режима Милорада Додика 

Др Милан Благојевић

За тај облик је својствено не само да владалац осваја власт насиљем, а не на изборима, већ је тиранија и када владалац који је то постао на изборима, наставља да влада насиљем (силом, принудом, пријетњама и сијањем страха) и након што му је престао изборни мандат из неког од разлога прописаних уставом и законом.

Управо тај облик је на сцени у Републици Српској већ дуже вријеме, од када је Додику престао мандат предсједника Републике. Упркос томе он је наставио да влада, и то управо на тирански начин којим стварно управља Народном скупштином и Владом Републике Српске, Жељком Цвијановић у Предсједништву БиХ, свим министрима из Српске у Савјету министара БиХ, као и својим посланицима и делегатима у Парламенту БиХ.

Сви они, које јавност види, као и онај преостали олигархијски дио владајућег режима који се јавно не експонира, али зато прљаво ради у позадини, подржава Додика само из својих личних интереса, а он им узвраћа функцијама и синекурама.

Они су, тако удружени, стварни управљачи свега што је важно у Републици Српској, а становништво је лишено могућности утицаја на ту изопачену политичку власт.

О њеној изопачености свједочи и најновије откриће да је шеф обезбјеђења премијера Републике Српске, премијера Додиковог режима, у службеним возилима Владе и уз употребу ротационих свјетала превозио кокаин из Србије у Републику Српску, о чему је јавност обавијестио портал Цапитал.

Нема јачег доказа од овог о томе колико је Додиков режим изопачен и колико је са њим морално и на сваки други начин посрнула Република Српска.

Томе у прилог говори и чињеница из чланка портала Цапитал да је начелник Полицијске управе Добој, подносећи кривичну пријаву за наведено кокаинско кривично дјело, то учинио према Тужилаштву БиХ. Другим ријечима, извјештај о том криминалу није поднесен надлежном јавном тужилаштву Републике Српске, што је такође њен тежак пораз и посрнуће. То је доказ неповјерења у правосуђе Републике Српске.

Ако се само анализира период у задње четири године запазиће се да готово ништа владајући режим није учинио, а да је то било у складу с Уставом и законом. Тиме је режим Републику Српску од организације у којој би требало да влада право претворио у сопствени инструментаријум за насиље над уставом и законима, искључиво зарад интереса тиранина и његових олигарха, односно овдашње дубоке државе којом је окружен.

У прилог томе, поред већ реченог криминала превожења кокаина службеним возилима режимске Владе, говоре и закони којима се бескрупулозно отима народни новац из буџета Републике Српске да би се, под фирмом "стручних услуга", плаћали бјелосвјетски хоштаплери како би излобирали да САД овдашњем тиранину и његовој клици укине санкције, које су уведене тим појединцима, а не Републици Српској.

Уставни суд БиХ на сједници заказаној за 24. и 25. септембар ове године одлучиваће о уставности управо једног таквог акта Додиковог режима, којим су Републику Српску због својих личних интереса чланови тог режима ставили на својеврсну оптуженичку клупу у том суду.

Ради се о захтјеву за рјешавање уставног спора између БиХ и Републике Српске, поводом буџетске потрошње из буџета Републике Српске којом је, за лобирање за потребе Додиковог режима, у 2025. години потрошено 42,5 милиона КМ народног новца, са чим је режим наставио и у 2026. години.

У том предмету од Уставног суда БиХ је затражено да се забране такве буџетске исплате, за лобирање за неуставне и незаконите циљеве. 

С обзиром на све што је претходно речено, не треба нас изненадити да Уставни суд БиХ прогласи неуставним такво понашање Додиковог режима. Нажалост, једини губитник у свему томе биће опет Република Српска, јер ће таква одлука бити употребљавана као један из низа доказа како је Српска претворена у противправну организацију за фабриковање неуставних аката и понашања.

Због тога је, дакле, Република Српска на ивици провалије. Од те чињенице биће једино поразније ако гласачи на предстојећим изборима опет дају глас оваквом тиранском режиму.

Пише: Др Милан Благојевић