Колико пестицида заправо уносимо у организам?

Неријетко смо свједоци прича о неодговорним појединцима, који се, умјесто да траву у двориштима, око башта или њива косе или чупају, одлучују на употребу отрова за коров, који кроз земљиште и подземне воде долази у бунаре или у коријење биљака.

Слична ситуација је са пестицидима, чија неправилна употреба доводи до задржавања отровних материја у плоду до тренутка конзумирања.

Пољопривредници и стручна лица тврде да овакве приче не стоје, а у прилог мањој употреби пестицида у ратарској производњи иду виши степен информисаности и образованости ратара, али и високе цијене ових хемијских препарата.

У Инспекторату Републике Српске кажу да врше редовна узорковања воћа и поврћа са домаћих парцела, према програму ресорног Министарства, у смислу праћења остатака пестицида у и на храни, те да су резултати задовољавајући.

“За ову годину планирано је узимање преко 400 узорака. До овог тренутка је у малопродаји узето око 170 узорака, док је директно од пољопривредних произвођача, на њивама, узето око 150 узорака различитих врста воћа и поврћа, пратећи њихов сезонски карактер. На основу лабораторијских анализа, до сада нисмо имали негативних узорака ни из домаће производње, као ни из малопродаје.

Поред службене контроле хране на остатке пестицида, контроле се раде и на остале контаминанте, попут тешких метала, али је немогуће исконтролисати сваку серију хране", каже др Весна Гојковић Цвјетковић, ванредни професор за област храна и пиће са Технолошког факултета - Зворник.

“Произвођачи морају да воде рачуна о поријеклу сировина, односно да знају од кога је та сировина набављена, потом да траже документацију у случају да је та сировина претходно третирана пестицидима, уколико је то примјењљиво, затим, с времена на вријеме да се врше лабораторијске анализе оних сировина код којих постоји ризик од контаминације, потом да се води рачуна о оним сировинама, које долазе са подручја у којима постоји могућност контаминације земљишта и воде.”  

Љекари кажу да присуство хемикалија у храни, ни краткорочно ни дугорочно, није нимало безазлена ствар и да може да произведе итекако озбиљне здравствене проблеме.

Здравствене посљедице су евиденте, а законска процедура јасна. Међутим, проблем је у томе колико се досљедно примјењује у пракси и да ли су баш сви произвођачи доступни контролним органима.

Колико штетних материја кроз храну уносимо у организам и да ли је баш то узрок одређених обољења вјероватно још дуго нећемо тачно знати, тако да све остаје на савјести појединаца који те хемикалије  употребљавају.

(БН) Фото: БН